Ništa nije nemoguće

Ričard Brenson, osnivač kompanije „Virdžin”, nikada nije ništa naučio iz knjiga i čak je kao srednjoškolac bežao sa časova da bi se posvetio praktičnim stvarima – zaradi. Ipak, nakon što je stvorio brend „virdžin”, kupio dva tropska ostrva i dospeo na 261. mesto Forbsove liste najimućnijih ljudi sveta, rešio je da baš napiše knjigu „Ništa nije nemoguće” sa savetima o tome kako se dolazi do bogatstva.

Ove „lekcije o životu i biznisu” nedavno je na srpskom objavio beogradski „Plato”.

Knjiga je, kako objašnjava njen autor, nastala iz potrebe da jedan uspešan čovek podeli savete i primere koji su ga nadahnuli na to da počne od nule i ispuni sve snove. Brenson se drži kratkih izreka: „Samo uradite to!”, „Pokušavajte iznova i iznova!”, „Pomažite jedni drugima”, „Kada nije zabavno, produžite dalje”, „Ne žalite ni za čim”, „Održite svoju reč”, „Ne gubite vreme – zgrabite prilike koje vam se pružaju”.

Brenson sigurno nije gubio vreme kada je kao šesnaestogodišnjak osnovao sopstveni časopis. Pokrenuo je magazin da bi se zabavio, protestovao protiv rata u Vijetnamu, ali i zato što u školskim novinama nije mogao da objavljuje tirade protiv služenja mlađih đaka starijima, dobijanja batina, obaveznog prisustva bogosluženju, koje je svaki učenik u Britaniji mrzeo. Iako je imao želju da uradi nešto za svoju dušu, shvatio je da će mu ovaj magazin doneti i novac jer je svaki engleski maturant bio voljan da plati primerak takvog odmetničkog časopisa. Kasnije je shvatio da će mu studenti biti još odaniji čitaoci i tada je i nastao „Stjudent”. Autor opisuje do detalja kako mu je osnivački kapital bilo nekoliko funti koje mu je pozajmila mama.

Danas je njegov najpoznatiji brend lanac prodavnica ploča „Virdžin rekords”. „Virdžin” je osnovao 1967, a do sada se njegova kompanija bavila venčanicama, vinima, knjigama, mobilnim telefonima, vozovima. Brenson poseduje i aviokompaniju „Virdžin Atlantik ervejz”. Njegovo bogatstvo teško je jednu i po milijardu funti.

„Danas ništa nije sigurno: život može da bude duga borba. Ljudi moraju da odluče koji su im prioriteti ako žele da dospeju bilo kuda”, piše Brenson.

On kaže da ljudi jednostavno moraju da se odluče na nešto, da preseku i imaju na umu kinesku poslovicu da putovanje od hiljadu milja počinje jednim korakom.

„Nikada nisam odustao od neke ideje koja me je uzbuđivala ili u vezi s kojom sam imao dobar osećaj samo zato što nisam znao kako da je sprovedem”, otkriva autor. „Pitaću ljude, istražiću to, pronaći ću način. Posmatranje, slušanje, učenje – to su stvari koje bi trebalo da radimo tokom čitavog života, ne samo u školi.”

Ako je za vaš uspeh nužno da pronađete rupu u zakonu, onda je pronađite, otvoren je Brenson. Pravila ionako pišu birokrate sa mnogo slobodnog vremena. Kao najbolji primer za to navodi svoju majku, koja nije znala da pilotira i nije ni smela da upravlja avionom jer je u predratnoj Britaniji to ženama bilo zabranjeno, a ipak je uspela da zagospodari kokpitom: zaposlila se u aviokompaniji na nekom sasvim drugom mestu, ubedila jednog pilota da je obučava i maskirajući se u muškarca, krenula u oblake. „Sve što joj je bilo potrebno jesu domišljatost i petlja.”

Ne sećam se da sam ikada patio od manjka samopouzdanja, priznaje vlasnik „Virdžina” otkrivajući da je uvek besomučno reklamirao svoje ime i svoju kompaniju. „Reklamiranje, publicitet, propaganda – nazovite ga kako hoćete – deluje. Čak i priroda pravi predstavu: cveće, ptice, čak se i bube šepure. Tolika je konkurencija u svetu da, ako imate nešto da prodate... morate da učinite da to bude primećeno”.

J. S.