Epilog briselskog gostovanja

U našu redakciju nedavno je stiglo pismo iz uprave festivala Kustenfestivaldesarts u Briselu, na kome je sredinom maja gostovalo pozorište Atelje 212 sa predstavom „Putujuće pozorište Šopalović” u režiji Tomija Janežiča, a po tekstu Ljubomira Simovića. Pismo je upućeno Kokanu Mladenoviću upravniku Ateljea 212 i beogradskim medijima. Pored izražavanja zahvalnosti zbog učešća i doprinosa festivalu i napomene da su kritika i publika bili oduševljeni, u pismu se izražava i zabrinutost zbog toga što su se „u Beogradu pojavili neki članci sa iskazima da predstava širi negativnu sliku o Srbiji, što je, po našem mišljenju, puna neistina”.

Uprava festivala izvinjava se za grešku u francuskom prevodu festivalskog programa u kojoj su reči Tomija Janežiča pogrešno shvaćene.

„Izvinjavamo se zbog greške u prevodu, ali nalazimo da je krajnje maliciozno da je ova verzija preuzeta bez referisanja na originalni engleski citat i izvučena iz konteksta da dokaže poentu koja ne odgovara predstavi. Umesto davanja nacionalističke slike o Srbiji, predstava daje umerenu, zanimljivu, pokretljivu sliku rata i to je bio čvrst, univerzalan stav protiv bola i užasa rata stvaran bez suđenja bilo kojoj uključenoj strani. Svi gledaoci gledali su je kao predstavu koja daje veoma izbalansiran pogled na rat u bivšoj Jugoslaviji i rat uopšte”, piše u pismu koje je potpisao Kristofer Slagmajlder, umetnički i generalni direktor briselskog Kustenfestivaldesarts.

Sporna rečenica glasila je: „Reakcije dela srpske javnosti čije je mnjenje u političkom, nacionalističkom ili umetničkom domenu veoma jednoumno, bile su radikalne i spaljivačke.”

U francuskom prevodu izostala je reč „deo”, što je dalo povoda za reakcije u javnosti.

K. R.