Šare za kraljeve i careve

Stara opštinska zgrada u Pirotu više ne zvrji prazna. Tu je sada radionica za izradu originalnog pirotskog ćilima čijim su se šarama i ornamentima divili mnogi kraljevi i carevi u prošlosti. Za tri poslednje godine u Pirotu nije proizveden nijedan ćilim. Bile su to tri najtužnije godine u istoriji ovog umetničkog zanata koji prema pisanim izvorima traje duže od 400 godina.

Nije pomoglo ni to što je od 2002. godine odlukom opštine pirotski ćilim poneo geografsku oznaku porekla, i postao, makar na papiru, brend Srbije, jedan od retkih zaštićenih umetničkih zanata koji se izrađuju u domaćoj radinosti.

Na sreću, sada više nije tako. Već dva meseca zahuktalo radi zanatska zadruga za izradu ćilima i suvenira „Damsko srce”, koja za sada okuplja deset žena iz ovog kraja. Prvi uzorci su izatkani i mogli su se videti na nedavnoj izložbi u prostorijama Turističke organizacije Srbije u Beogradu. U septembru biće organizovana još jedna izložba, i to prodajna, kako bi se od zarađenog novca platio rad pirotskih ćilimarki, koji zna da bude izuzetno težak i naporan. To nije samo sedenje za razbojem i tkanje, već umetnost koja traži koncentraciju i veliki umni napor.

– Animirali smo opštinu, opština je animirala Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, a u akciju se uključila i američka organizacija USAID. Tako smo dobili obnovljenu opštinsku zgradu, razboje i kompjutere za vođenje poslova – kaže direktorka Slavica Ćirić i naglašava:

– U svakom gradu u Srbiji se izrađuje takozvani pirotski ćilim, ali znatno izmenjen i pojednostavljen. Izbacuju se najlepše šare, da bi se ubrzala izrada i nešto novca zaradilo, ali je umetnička vrednost izgubljena. To su ćilimi koji skoro ne vrede ništa. Mi želimo da ponovo proizvodimo original i u tome su nam opština i država dale podršku.

(/slika2)Ovaj zanat je svoje zlatno doba doživeo početkom prošlog veka. Tada je samo u Pirotu bilo više od pet hiljada ćilimarki. Ni u ratovima interesovanje za ćilime nije prestajalo, čak su i osvajači plaćali tkaljama robu kojom su opremali svoje rezidencije, nisu otimali ni pljačkali. Pirotski ćilimi se nalaze na dvorovima, rezidencijama i muzejima širom sveta, bez obzira na konfesiju, a da je delo kojem ne prolazi vrednost svedoče i ovogodišnje izložbe u Kini, kojima je prisustvovalo desetine hiljada posetilaca.

– Morate voleti ovaj posao, jer je naporan, od dugog sedenja za razbojem najviše strada kičma – kaže Ivana Vlatković i dodaje da joj je drago da se pirotski ćilim vraća svojim visokim standardima.

Ona je završila dvogodišnju ćilimarsku školu i 12 godina se bavi ovim poslom, a u zadruzi je od osnivanja. Njena koleginica Jasmina Kirov radila je kao vaspitačica, ali je sada uhleblje našla za razbojem. Jasmina je izračunala da se za mesec dana, ako se radi osam sati dnevno, izatka 0,5 do 0,8 kvadrata, što najbolje govori da ovaj zanat nije samo kreativan već i težak. 

– Kroz vekove uvek je pirotski ćilim opstajao zahvaljujući pomoći ili države ili bogatih trgovaca. Proteklih godina najbolji stari primerci se izvoze u inostranstvo i zato je izuzetno važno da nam država pomogne da izatkamo unikatna dela koja će biti ponos Srbije svuda u inostranstvu – ističe direktorka „Damskog srca”.

-----------------------------------------------

Iz srca sve počinje

Svaka šara ćilima ima svoju simboliku koja se već vekovima prenosi s kolena na koleno: dug život, zdravlje, sreća, zaštita u poslu, braku.

Česti motivi su ruže, odnosno đulovi. Đul je simbol ženske lepote,  tkaju se i šare koje predstavljaju kornjaču, kraljičin rukav, princezinu ploču, zavisno od perioda, ornamenati vuku korene još od mitoloških predstava pa do današnjih dana. Jedno od najomiljenijih ukrasa je damsko srce, to su zapravo dva srca okrenuta jedno prema drugom, a simbolizuju ljubav majke i deteta, momka i devojke... Ili, kako bi rekle pirotske tkalje, bilo šta da počnete morate početi iz srca.