Zemlja žrtva boginje osvete

Koliko je čovečanstvu preostalo do sledećeg pomora?

Nanovo su oživela nagađanja da je nekada davno na velikom rastojanju oko Sunca kružila tajanstvena pratilja. U minulih približno pola milijarde godina živi svet na Zemlji više puta je bio na ivici opstanka, što potkrepljuju raznoliki ostaci na sve strane razbacani posle velikih uništenja.

U svemu tome je najčudnije (i najčudovišnije) što su se takvi događaji javljali sa uznemiravajućom pravilnošću. Kakva je to razorna sila svakih 26 do 27 miliona godina istrebljivala maltene sve živo na našoj planeti?

Paleobiolozi se spore u vezi s doslednim ponavljanjem, iako pretpostavka da je nekakva ogromna rušilačka sila iskaljivala svoj bes svakih 26 do 27 miliona godina stiče sve više pristalica. Krajem 1983. su Dejv Rop i Džek Sepkovski prvi obznanili da su se masovna stradanja javljala u ravnomernim razmacima – svakih 26 miliona godina.

U uglednom časopisu na Internetu ArXiv (u slobodnom prevodu „Arhiva”) osvanulo je zanimljivo razmišljanje, čije je polazište da Sunce prolazi kroz zavojite krake nejednake veličine u Mlečnom putu, iz čega proističe da takvo kretanje ne može da uzrokuje uravnotežena razdoblja. Uostalom, izračunato je da obilazeći u krugu središte naše galaksije jednom u 33 miliona godina prođe kroz najgušća područja.

Prsti sudbine

Ali osamdesetih se ispilila zamisao da Sunce ima daleku tajanstvenu pratilju prozvanu Nemeza (grčka boginja koja upravlja ljudskim udesom; u prenesenom značenju: sudbinska osveta ili odmazda), koja prošeta Ortovim oblakom na, manje-više, 27 miliona godina, odakle svojom velikom snagom privlačenja i odbijanja kao praćkom izbaci smrtonosnu „kišu kometa” u smeru Zemlje, koja izazove sveopšte izumiranje.

(Ortov oblak je okruglasti pojas prašine i leda, za koji se pretpostavlja da je udaljen jednu svetlosnu godine od naše zvezde, i da je svojevrsno „kosmičko pribežište” za, barem, sto milijardi kometa koje s vremena na vreme projure kroz Sunčev sistem). Ukoliko biste mogli da se izdignete vrlo visoko, videli biste da je cela Sunčeva porodica u samom oku kometnog ciklona.

Nedavno su dvojica američkih naučnika Adrijan Melot sa Univerziteta Kanzas i Ričard Bambah iz Smitsonijenovog instituta iznova pretresli prastare nalaze da bi izračunali tačnu putanju Nemeze. Proučili su podatke za proteklih pola milijarde godina, što je dvostruko duže razdoblje nego što je iko do sada obuhvatio. I nije izostalo iznenađenje: prekomerno uništavanje odigravalo se svakih 27 miliona godina, s verovatnoćom od, čak, 99 odsto!

Da li je to jasan putokaz u tmini vremena?

Na prvi pogled možete pomisliti da je očigledno podržano razmišljanje da udaljeno zagonetno telo svakih 27 miliona godina obleti jednom oko Sunca. Kao da je boginja sudbine volšebno umešala svoje prste, najnoviji nalaz protivreči postojanju „zvezde smrti”. Zašto?

Zagonetka opstaje

Zato što je i Nemeza morala da susretne brojne zvezde na svojem putešestviju, kao što je to Sunce u prohujalih pola milijarde godina. Takvi susreti bi poremetili njenu putanju na, najmanje, dva načina.

Prvi, zbog iznenadne promene na grafikonu koji prikazuje dosledno ponavljanje kretanja u tačnim razmacima iskočila bi dva ili tri vrška, umesto jednog. Drugi, odstupanje bi naraslo do, čak, 20 odsto, što bi vrhunac odložilo za duže vreme.

Podaci, međutim, svedoče da su se pomori dešavali svakih 27 miliona godina, kao da prate otkucaje nekog kosmičkog časovnika. Ispostavlja se da je činjenice na kojima je iznikla pretpostavka protivreče postojanju Nemeze. Šta to može da znači?

Još nešto je upetljano u celokupno zamešateljstvo, iako nije nimalo lako zamisliti ma koju pojavu u neredu međuzvedanih prostranstava s toliko ujednačenim otkucajima. Možda se odgovor krije negde bliže?

Za vinovnike svekolikih istrebljenja najčešće su oglašavani asteroidi, pa i dinosaurusa na razmeđi krede i tercijara, kada je zauvek nestala polovina dotadašnjih vrsta na Zemlji. Upravo to iščeznuće utrlo je put pojavi sisara kojima i sami pripadamo.

I na kraju, čovečanstvo ima vremena napretek, jer se prethodni sveopšti pomor zbio pre 11 miliona godina. U sledećih 16 miliona godina može, svakako, da otkrije odakle preti novo izumiranje, koje ostaje jedna od najvećih zagonetki našeg doba. Boginja Nemeza je, inače, neumoljivo progonila svakoga koji se preko mere obogatio, uzgordio i osilio.

Neko je davno rekao: „Istraživanje je kao hodanje ulicama do kraja da bi se videlo jesu li slepe”.

----------------------------------------------

Crveni ili braon patuljak

Pretpostavlja se da je Nemeza jedna od dve vrste zvezda – crveni ili braon (mrki) patuljak, koji kruži oko Sunca na rastojanju od jedne do dve svetlosne godine, dalje od Ortovog oblaka. (Svetlosna godina je rastojanje koje svetlost, putujući brzinom od oko 300.000 kilometara u sekundi, prevali za godinu dana, a to je, otprilike, 9,6 biliona kilometara ili 9.600 milijardi kilometara).

Crveni patuljci su najmanje aktivne zvezde, najbrojnije su u Mlečnom putu (70 odsto) i imaju masu od 8 do 67 odsto Sunčeve. Braon patuljci su prošli isti put nastanka kao zvezda, ali nikada nisu nakupili dovoljnu masu gasa i prašine da bi u unutrašnjosti započela fuzija. Znatno su manji od Sunca.