Senke pod kontrolom

Proširena ovlašćenja ruske bezbednosno-obaveštajne službe, od minulog četvrtka na snazi, podstakla su rasprave širom sveta, prevashodno na Zapadu: da li se Rusija vraća staroj praksi sveobuhvatne kontrole?

Epoha u kojoj su senke, agenti KGB-a, danonoćno nadzirali po njihovoj oceni sumnjiva lica pripadaju prošlosti. Naravno. Ipak, potpisom predsednika Dmitrija Medvedeva na akt o izmenama zakona o ovlašćenjima Federalne službe bezbednosti (FSB) i Kodeksa o administrativnim prekršajima, ruski bezbednosni aparat od ovog vikenda raspolaže daleko efektivnijim metodima dejstva. Definicija efektivnosti podrazumeva, nažalost, i mogućnost zloupotrebe u širokom spektru. Zaključak se nameće analizom zakonskog regulativa „o preventivnom dejstvu bezbednosnih snaga“. Njime se opunomoćuju agenti FSB-a da na osnovu operativnih saznanja zvanično upozoravaju osobe o nedopustivosti njihovih aktivnosti – onih delatnosti koje bi mogle da stvore uslove za izvršenje krivičnog dela.

Da li je reč o povratku praksi privođenja na „informativne razgovore“, hapšenja bez sudskog naloga, pritvaranja bez unapred određene granice trajanja pritvora?

Zapadni mediji već oplakuju buduće žrtve – pripadnike nevladinih organizacija, takozvane disidente i, u načelu, (prozapadno) demokratski nastrojene Ruse. U evropskim obaveštajnim krugovima, međutim, citirano zakonsko ovlašćenje se vrednuje kao kompromisno rešenje, odnosno i kao dodir u svilenim rukavicama: „Moskva namerava da pretnjom, i ukorom, zameni dosadašnju praksu represalija, ističe izvor u Evropskoj obaveštajnoj centrali.  Nepristrasni posmatrači iz „branše“ tvrde, takođe, da je jedan od bitnih motiva i preventivno dejstvo na agente stranih sila: komunikacijom ove vrste sa potencijalnim špijunima – po onoj, znamo ko si, beži dok te noge nose – trebalo bi da se izbegnu spektakularna hapšenja, zatezanje međunarodnih odnosa...

Profesor političkih nauka na Univerzitetu Inzbruk (u Austriji) Gerhard Mangot jedan je od najistaknutijih poznavalaca ruske političke (i obaveštajne) pozornice u EU. U nizu dodatnih, savetničkih i ekspertskih funkcija, član brojnih spoljnopolitičkih i bezbednosnih organa Austrije, Nemačke i EU, profesor Mangot tvrdi da su senke u dvostrukom smislu pod kontrolom. Sa jedne strane, to su lica koje FSB prati – i njihove senke. Sa druge strane, to su verne senke osumnjičenih – agenti FSB-a: „Prvobitno, zakonom je predviđeno ovlašćenje da se sumnjiva lica zadrže do petnaest dana u zatvoru, bez sudskog naloga.“ Ta odredba je izmenjena – bez sudskog naloga nema privođenja, čak i ako osumnjičeni ne poslušaju „savete“ agenata bezbednosne službe“.

Na papiru, naravno, ostaje važeća odredba, da lica koja ne prihvate „savete“ bezbednosnih službi mogu biti osuđena, u smislu prevencije, na zatvorske kazne do petnaest dana, odnosno i na novčanu globu u iznosu od, preračunato, 1.250 evra.

Koliko će se ruski FSB pridržavati odredaba, ostaje da se vidi. Pre svega zato što, u suštini, rad obaveštajnih službi predstavlja mešavinu između zakonski opravdanih delatnosti i ilegalnih, nasilnih operacija. Ovaj poslednji aspekt tek je nedavno došao do izražaja – ali u SAD: američki agenti su u liberijskoj Monroviji, u maju ove godine, kidnapovali ruskog privatnog pilota Konstantina Jarošenka, osumnjičenog za šverc droge. Posle dvodnevnog mučenja, Jarošenko je potpisao unapred sročeno priznanje i ilegalno je prebačen iz Afrike u Ameriku – u zatvor suda u Njujorku.

Miloš Kazimirović