Сенке под контролом

Проширена овлашћења руске безбедносно-обавештајне службе, од минулог четвртка на снази, подстакла су расправе широм света, превасходно на Западу: да ли се Русија враћа старој пракси свеобухватне контроле?

Епоха у којој су сенке, агенти КГБ-а, даноноћно надзирали по њиховој оцени сумњива лица припадају прошлости. Наравно. Ипак, потписом председника Дмитрија Медведева на акт о изменама закона о овлашћењима Федералне службе безбедности (ФСБ) и Кодекса о административним прекршајима, руски безбедносни апарат од овог викенда располаже далеко ефективнијим методима дејства. Дефиниција ефективности подразумева, нажалост, и могућност злоупотребе у широком спектру. Закључак се намеће анализом законског регулатива „о превентивном дејству безбедносних снага“. Њиме се опуномоћују агенти ФСБ-а да на основу оперативних сазнања званично упозоравају особе о недопустивости њихових активности – оних делатности које би могле да створе услове за извршење кривичног дела.

Да ли је реч о повратку пракси привођења на „информативне разговоре“, хапшења без судског налога, притварања без унапред одређене границе трајања притвора?

Западни медији већ оплакују будуће жртве – припаднике невладиних организација, такозване дисиденте и, у начелу, (прозападно) демократски настројене Русе. У европским обавештајним круговима, међутим, цитирано законско овлашћење се вреднује као компромисно решење, односно и као додир у свиленим рукавицама: „Москва намерава да претњом, и укором, замени досадашњу праксу репресалија, истиче извор у Европској обавештајној централи.  Непристрасни посматрачи из „бранше“ тврде, такође, да је један од битних мотива и превентивно дејство на агенте страних сила: комуникацијом ове врсте са потенцијалним шпијунима – по оној, знамо ко си, бежи док те ноге носе – требало би да се избегну спектакуларна хапшења, затезање међународних односа...

Професор политичких наука на Универзитету Инзбрук (у Аустрији) Герхард Мангот један је од најистакнутијих познавалаца руске политичке (и обавештајне) позорнице у ЕУ. У низу додатних, саветничких и експертских функција, члан бројних спољнополитичких и безбедносних органа Аустрије, Немачке и ЕУ, професор Мангот тврди да су сенке у двоструком смислу под контролом. Са једне стране, то су лица које ФСБ прати – и њихове сенке. Са друге стране, то су верне сенке осумњичених – агенти ФСБ-а: „Првобитно, законом је предвиђено овлашћење да се сумњива лица задрже до петнаест дана у затвору, без судског налога.“ Та одредба је измењена – без судског налога нема привођења, чак и ако осумњичени не послушају „савете“ агената безбедносне службе“.

На папиру, наравно, остаје важећа одредба, да лица која не прихвате „савете“ безбедносних служби могу бити осуђена, у смислу превенције, на затворске казне до петнаест дана, односно и на новчану глобу у износу од, прерачунато, 1.250 евра.

Колико ће се руски ФСБ придржавати одредаба, остаје да се види. Пре свега зато што, у суштини, рад обавештајних служби представља мешавину између законски оправданих делатности и илегалних, насилних операција. Овај последњи аспект тек је недавно дошао до изражаја – али у САД: амерички агенти су у либеријској Монровији, у мају ове године, киднаповали руског приватног пилота Константина Јарошенка, осумњиченог за шверц дроге. После дводневног мучења, Јарошенко је потписао унапред срочено признање и илегално је пребачен из Африке у Америку – у затвор суда у Њујорку.

Милош Казимировић