Novi cenovnici stižu u prodavnice

„Čemu nove, više cene robe, ukoliko niko ne može da je kupi. Zbog pada tražnje i oslabljene kupovne moći potrošača, nastavićemo da branimo sadašnji nivo maloprodajnih cena”, bio je donedavno komentar iz gotovo svakog trgovinskog lanca. Ali, ovih dana, takvi komentari su se istopili.

Većina trgovinskih lanaca dobila je nove cenovnike od pojedinih dobavljača. Mleko, brašno, alkoholna i bezalkoholna pića sa njihovih proizvodnih traka biće skuplji dva do deset odsto. Pitanje je dana kada će i drugi dobavljači početi da ih slede. Rast kursa evra, povećanje cena uvoznih sirovina i nedostatak sirovina proizvođači su prodavcima označili kao glavne razloge za poskupljenja, a teret se po starom običaju prebacuje na krajnjeg potrošača. A nove stavke u cenovnicima već su precizirane.

– Pojedine mlekare najavile su poskupljenje od dva do deset odsto, a proizvođači brašna cene će uvećati oko pet odsto. Neki od proizvođača bezalkoholnih napitaka poslali su cenovnike uvećane do deset procenata, a žestoka alkoholna pića biće skuplja od šest do deset odsto – rekli su u jednom velikom trgovinskom lancu.

To znači da bi litar dugotrajnog mleka koje košta 70 dinara mogao da poskupi na 77, a soka od 80 dinara na 88. I dok građani jedva prežive od prvog do sledećeg prvog u mesecu, a pad vrednosti dinara im iz dana u dan dodatno obezvređuje zarade, povećanje maloprodajnih cena neće biti mali udarac na kućni budžet. Trgovci, ipak, kažu da nove cenovnike još ne primenjuju i odlagaće ih koliko god mogu. Ali, do kraja meseca, sigurni su, nove cene će osvanuti na rafovima.

Najavljena poskupljenja ekonomiste uopšte ne čude. Ističu da su promene kursa i pad vrednosti dinara kad-tad morali da se odraze i na maloprodajne cene.

– Osim kursa evra, poskupljenje hrane, odnosno poljoprivrednih proizvoda izazvale su i vremenske prilike koje su se negativno odrazile na prinose – objašnjava Ivan Nikolić, ekonomista.

Trgovci su se suzdržavali od poskupljenja proteklih meseci, dodaje on, i verovatno su to radili na svoju štetu.

– Ali, sada su u rastu cena pojedinih sirovina u poljoprivredi, poput brašna, našli opravdanje za podizanje cena – kaže Nikolić.

Nema dileme da veliki trgovci već ispisuju nove cenovnike, iako o tome nisu voljni da govore, ali nove cene bi mogle da osvanu i u pekarama i manjim radnjama.

Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, ističe da poslovanje postaje sve skuplje i da se po sadašnjim cenama ne isplati raditi dalje.

– Do poskupljenja vekne mora da dođe. Mlinari su već napravili računicu i uvećali cenu brašna. Minimalna cena brašna za pekare bila je 19 dinara, a otišla je na 23 ili 24 dinara. Zbog toga će beli hleb, koji sada košta od 30 do 40 dinara morati da poskupi na 40, odnosno 50 dinara. U zanatskim pekarama snabdeva se od 65 do 70 odsto građana, pekari rade na rubu egzistencije, a cena hleba nije menjana u protekle tri godine – objasnio je Pralica.

Za predviđanje posledica poskupljenja u supermarketima nije nužno biti ekonomski ekspert. Cene rastu, a plate i penzije su zamrznute. Ponovo se živi na poček, a prosečna plata postaje nedovoljna za realnu porodičnu korpu. Standard građana dodatno će biti srozan.

S. Despotović