Нови ценовници стижу у продавнице

„Чему нове, више цене робе, уколико нико не може да је купи. Због пада тражње и ослабљене куповне моћи потрошача, наставићемо да бранимо садашњи ниво малопродајних цена”, био је донедавно коментар из готово сваког трговинског ланца. Али, ових дана, такви коментари су се истопили.

Већина трговинских ланаца добила је нове ценовнике од појединих добављача. Млеко, брашно, алкохолна и безалкохолна пића са њихових производних трака биће скупљи два до десет одсто. Питање је дана када ће и други добављачи почети да их следе. Раст курса евра, повећање цена увозних сировина и недостатак сировина произвођачи су продавцима означили као главне разлоге за поскупљења, а терет се по старом обичају пребацује на крајњег потрошача. А нове ставке у ценовницима већ су прецизиране.

– Поједине млекаре најавиле су поскупљење од два до десет одсто, а произвођачи брашна цене ће увећати око пет одсто. Неки од произвођача безалкохолних напитака послали су ценовнике увећане до десет процената, а жестока алкохолна пића биће скупља од шест до десет одсто – рекли су у једном великом трговинском ланцу.

То значи да би литар дуготрајног млека које кошта 70 динара могао да поскупи на 77, а сока од 80 динара на 88. И док грађани једва преживе од првог до следећег првог у месецу, а пад вредности динара им из дана у дан додатно обезвређује зараде, повећање малопродајних цена неће бити мали ударац на кућни буџет. Трговци, ипак, кажу да нове ценовнике још не примењују и одлагаће их колико год могу. Али, до краја месеца, сигурни су, нове цене ће осванути на рафовима.

Најављена поскупљења економисте уопште не чуде. Истичу да су промене курса и пад вредности динара кад-тад морали да се одразе и на малопродајне цене.

– Осим курса евра, поскупљење хране, односно пољопривредних производа изазвале су и временске прилике које су се негативно одразиле на приносе – објашњава Иван Николић, економиста.

Трговци су се суздржавали од поскупљења протеклих месеци, додаје он, и вероватно су то радили на своју штету.

– Али, сада су у расту цена појединих сировина у пољопривреди, попут брашна, нашли оправдање за подизање цена – каже Николић.

Нема дилеме да велики трговци већ исписују нове ценовнике, иако о томе нису вољни да говоре, али нове цене би могле да освану и у пекарама и мањим радњама.

Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије, истиче да пословање постаје све скупље и да се по садашњим ценама не исплати радити даље.

– До поскупљења векне мора да дође. Млинари су већ направили рачуницу и увећали цену брашна. Минимална цена брашна за пекаре била је 19 динара, а отишла је на 23 или 24 динара. Због тога ће бели хлеб, који сада кошта од 30 до 40 динара морати да поскупи на 40, односно 50 динара. У занатским пекарама снабдева се од 65 до 70 одсто грађана, пекари раде на рубу егзистенције, а цена хлеба није мењана у протекле три године – објаснио је Пралица.

За предвиђање последица поскупљења у супермаркетима није нужно бити економски експерт. Цене расту, а плате и пензије су замрзнуте. Поново се живи на почек, а просечна плата постаје недовољна за реалну породичну корпу. Стандард грађана додатно ће бити срозан.

С. Деспотовић