Opet plače „dete palog borca”

Niš – Niški sport je na najnižim granama u poslednjih nekoliko decenija. Za razliku od osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, kada je u gradu na Nišavi bilo i po petnaestak vrhunskih ligaša u fudbalu, rukometu, šahu, odbojci, košarci, tenisu, streljaštvu i drugim sportovima, danas na prste jedne ruke mogu da se izbroje tek nešto kvalitetniji kolektivi i klubovi koji imenom i rezultatima nešto znače na glavnoj sportskoj sceni naše države.

Svi ostali, a grad Niš ima preko 200 registrovanih klubova, su daleko od najznačajnijih zbivanja u sportu Srbije.

Paradoks je, svakako, što se niški sport i klubovi, uz zaista vrlo retke izuzetke, finansira iz gradskog budžeta, koji za sport izdvaja oko tri miliona evra godišnje. U Upravi za omladinu i sport i Sportskom savezu, uz kategorizaciju klubova, određuje se koliko je godišnji finansijski „kolač” i deli se...

Niš je ovog leta upao u još veći paradoks: svi, koji dobijaju iz budžeta nezadovoljni su što novac kasni, pa čak traže i više. Dok se za neke zahteve može reći da su opravdani, poput Ženskog rukometnog kluba Naisa, koji duži niz godina postiže odlične rezultate i jedan je od stvarno retkih koji izlazi i na međunarodnu scenu ili Vaterpolo kluba Niš koji je nosilac ovog sporta u Srbiji „ispod Beograda” (Niš je u poslednjoj godini bio uspešan domaćin vaterpolo reprezentaciji Srbije i njenim međunarodnim mečevima, a nedavno i odličan organizator spektakla – finalnog turnira Svetske lige, što govori o mogućoj budućnosti ovog sporta), ima i takvih koji ne samo da su neshvatljivi, već potvrđuju da u niškom sportu postoje mnogi koji ne znaju za meru.  

Iako se zna da je velika kriza u onim klubovima koji najviše galame tražeći pare iz gradske kase nisu prstom mrdnuli da obezbede sponzore ili sredstva za svoj rad na drugi način. Iako su daleko od glavne sportske scene Srbije u tim sportskim organizacijama, po navici iz prošlosti, protestuju, optužuju gradsko rukovodstvo i prete svojim ostavkama. Stvarnost je suprotna – oni sa funkcija predsednika ili direktora klubova ne odstupaju – kao da im je to dedovina koju su testamentom dobili.

Najviše bode oči ponašanje ljudi iz aktuelnog rukovodstva nekadašnjeg prvoligaša i uspešnog predstavnika „velike” Jugoslavije u evropskim fudbalskim takmičenjima – Radničkog. Proslavljeni „Real sa Nišave” ispao je opet i u narednoj sezoni igraće u trećoj, u Srpskoj ligi. U međuvremenu je sadašnje rukovodstvo Radničkog na čelu sa predsednikom Dragoslavom Boškovićem (uzgred rečeno isti čovek je potpredsednik Ženskog fudbalskog kluba Mašinac, član Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Srbije, predsednik Komisije za ženski fudbal u FSS, član Upravnog odbora Ronilačkog kluba, predsednik Fudbalskog saveza Niša, član Izvršnog odbora Fudbalskog saveza istočne Srbije...) uz nakaradna kadrovska rešenja u trenerskom štabu rasturilo je ekipu iz prethodne sezone, ali se ne pomera iz fotelja. Ne prepušta nikom drugom da vodi klub i opet, kao u stara i dobra vremena poručuje: „Uplatite nam pare i ne brinite kako ćemo ih mi potrošiti”...

Zahtevi rukovodstva Radničkog za novim dotacijama iz gradske kase su megalomanski (na godišnjem nivou je predviđeno 15 miliona dinara, ali je to za njih malo) i izazvali su žestoko reagovanje u drugim sportovima i klubovima. Jedan od onih koji nije mogao da prećuti poslednja događanja bio je Dušan Popović, predsednik Stonoteniskog kluba u Nišu, koji je javno rekao:

– Radnički sebe predstavlja detetom palog borca... Mora da mu se obezbede cipele, košulja i kaput, da bude upisan na školovanje i da mu se završi škola, da za to vreme bude u internatu i ima besplatan smeštaj, hranu i piće i, naravno džeparac...

Zaboravljaju sadašnji čenici na Čairu i da su oni najviše krivi za propadanje kluba i da su reperi niškog fudbala i, svakako Radničkog, u vreme kada grad nije štedeo za klub i izdvajao i „šakom i kapom” bili Crvena zvezda i Partizan, Hajduk iz Splita, Dinamo iz Zagreba, a i mnogi klubovi sa internacionalne scene. Sigurno nisu Žitorađa, Sloga (Despotovac), Svrljig, Rudar (Aleksinački Rudnici) ili Surdulica sa kojima će nekadašnji polufinalista Kupa Uefe u velikom propadanju igrati naredne godine.