Manje dece u odmaralištu Crvenog krsta

Baošići - Roditelji su nam rekli da im nismo potrebni, da smo im teret. Sada sam ja, i moje sedmoro braće i sestara u hraniteljskim porodicama. Ženu koja brine o meni i najmlađem bratu zovem mama, druge nemam, kaže sedamnaestogodišnja V. B. (17) iz Pančeva koja je ove godine prvi put videla more.

Ona je jedno od dece koje su ove godine boravili u Dečjem odmaralištu Crvenog krsta Srbije „Krista Đorđević” u Baošićima.

– Moji otac i majka su alkoholičari. Bilo nas je devetoro dece, ali mi je jedan brat umro. Kada roditelji više nisu hteli da brinu o nama, prešli smo kod hranitelja u Belu Crkvu. Novi dom smo našli u ovom mestu. Raspoređeni smo u porodice po dvoje, ali smo blizu pa se viđamo svaki dan – priča V. B. o svom detinjstvu.

Mir je našla kod hranitelja koji su je i upisali u školu.

– Mama je dobra, jedino je ozbiljna kada moram da učim. Tada mi ne popušta – napominje ova vesela devojčica i kaže da se na moru zaljubila u Nikolu.

U kupanju uživa kao i u boravku u dečjim radionicama i na žurkama koje u odmaralištu organizuju volonteri Crvenog krsta.

– Jednom sam bila na Adi Ciganliji i nije mi se baš dopalo. Ovde je mnogo lepše i volela bih da dođem i iduće godine – priča V. B.

Na oporavku u odmaralištu su deca iz srpskih enklava na Kosovu i Metohiji, đaci pešaci, mališani romske nacionalnosti iz socijalno-ekonomski ugroženih porodica, kao i deca koja su pobedila na takmičenju „Krv život znači”.

Ovog leta je, međutim, bilo mnogo manje dečje vesele cike i smeha u ovom objektu, a razlog je – nedostatak novca. Za boravak dece prikupljeno je oko tri miliona dinara i oko 4.700 evra, tako da su kapaciteti bili popunjeni tek 60 odsto. Uprkos tome, priliku da se iskupaju, odmore i pobegnu od svakodnevice dobili su i đaci sa Kosova i Metohije. Iz opštine Štrpce stigli su osnovci Marija Marković i Miloš Staletović.

– Bio sam mali kad sam prvi put bio u Baošićima. Sada je sve drugačije. Našao sam drugare na spratu, družimo se, učestvujemo u karaokama, igrama bez granica koji se uveče organizuju na Dečjem trgu – kaže Miloš.

U druženju sa novim prijateljicama uživa i Marija.

– Sve je dobro, jedino mi nedostaje mamina kuhinja. Ovde sam opuštena, mada je i kod kuće drugačije nego ranije. Mi smo već navikli na stanje na Kosovu i Metohiji. Imamo školsko dvorište u kome se okupljamo, ali gledamo naše programe pa često vreme provodimo ispred televizora – objašnjava Marija.

Situacija je, kažu, mnogo mirnija, pa im nije jasno što neki njihovi rođaci na Kosovo i Metohiju neće da dođu ni tokom godišnjih odmora. Stariji su ipak oprezniji i potvrđuju da je sada drugačije, ali da je daleko od dobrog...

– Prividni mir. Sada manje prete, ali to ipak čine. Uglavnom provociraju mlađi, oni od 18 do 25 godina, trube, dobacuju – kaže Dragomir Drulević, vaspitač.

U jednoj od prethodnih smena odmaralište su posetili i đaci pešaci iz Ivanjice i Lučana. More su videla deca koja od kuće do škole prepešače po deset kilometra.

– To su mališani koji su navikli da rade. Pomažu roditeljima u svim poljoprivrednim radovima, pa im pešačenje teško ne pada. Jedino im je problem kada padnu sneg. Tada roditelji moraju sa konjima da probiju stazu da bi deca prošla u školu, ili ih nose na ramenima dok ne dođu do puta – kaže Marko Andrejević, volonter iz Ivanjice.

Da bi deca kojoj roditelji ili staratelji ne mogu da obezbede boravak na moru mogla i sledeće godine da uživaju u moru i suncu potrebno je više donatorskih sredstava. Primer jednog Novosađanina penzionera govori da se i u vreme krize može pomoći. On svakog meseca za potrebe dece izdvoji od 20.000 do 30.000 dinara.

Branka Vasiljević