Poskupljenja uprkos besparici

„U makazama smo. Troškovi poslovanja rastu, a ljudi nemaju para. Ne smemo da dižemo cene, pa umanjujemo svoju zaradu”, jadali su se donedavno trgovci, kad god su bili upitani – hoće li biti poskupljenja? Makaze nisu otupele – kupovna moć je sve slabija. Ali, čim su proizvođači zatražili poskupljenja novi cenovnici pojavili su se na rafovima.

A plima je krenula od osnovnih životnih namirnica. Meso dobija nove cene. Poskupljuju poljoprivredni proizvodi. Isto je i sa mlekom. Gotovo i da ga nema na rafovima, a cena mu je uvećana pet odsto. Paradajz beleži rekordnu cenu, ali ni njega juče nije bilo u pojedinim hipermarketima.

– Biće ga u prodavnicama za tri dana. Dobavljači kažu da počinje berba u Makedoniji – kažu trgovci.

Nije ovaj talas mimoišao ni poroke. Promenjeni su cenovnici cigareta, a u redu za poskupljenja su i alkoholna i bezalkoholna pića.

Usred priče o padu prometa u supermarketima i nedostatku prostora za povećanje cena zbog oslabljene kupovne moći, stiže tako najveći talas poskupljenja u poslednjih godinu, dve.

Računica Nacionalne organizacije potrošača Srbije još je alarmantnija.

– Prema našim podacima, cene 20 osnovnih životnih namirnica uvećane su u proteklih godinu dana gotovo 20 odsto. U poređenju sa 2008. godinom ti proizvodi poskupeli su čak 50 odsto. Takvi podaci su poražavajući – ističe Goran Papović, predsednik ove organizacije.

Pa da li se onda u stvarnosti potvrđuje izreka po kojoj postoje male laži, a postoji i statistika, zapitaće se svaki žitelj prestonice kada pročita najnoviji izveštaj Gradskog zavoda za informatiku i statistiku. Prema tim podacima, cene su na maltene istom nivou kao i pre mesec dana, dok su troškovi života čak umanjeni – gotovo jedan procenat. Igra velikih brojki, čini se, nije detektovala jednocifreno uvećanje cena ponekih prehrambenih proizvoda.

U organizacijama za zaštitu potrošača kažu da na statistiku odavno ne obraćaju pažnju. O realnom položaju građana, baš poput zvanične potrošačke korpe, ne govori ništa.

– Potrošači bi trebalo da znaju da se u takvim istraživanjima prate cene nekoliko stotina artikala. Tu su čak i gume i ekseri. A znamo da cene guma i eksera miruju. I kada se napravi prosek, ispada da su poskupljenja mala, što naravno nije slučaj – kaže Papović.

Posledica toga je, dodaje on, smanjenje tražnje i preorijentisanje potrošača na najjeftinije proizvode lošijeg kvaliteta. Trgovci o padu prometa nisu voljni da govore, ali potvrđuju da se jeftinije sve više traži. Artikli do juče nepoznatih proizvođača zamenili su poznate brendove. U SOS marketima sve je više kupaca, a tražnja svega sem osnovnih životnih namirnica i dalje opada. „Na hrani je nemoguće štedeti”, odgovaraju ekonomisti. Valjda zbog toga su proizvođači samouvereno u trgovine poslali nove cenovnike prehrambenih proizvoda.

----------------------------------------------

Mleko i dalje na kašičicu

Sve količine svežeg mleka i juče su bile rasprodate u većini trgovinskih lanaca pre podneva. „Nema ničeg novog sa mlekom. I dalje ga nema dovoljno”, bio je juče komentar iz većine trgovina, ali i iz „Imleka”. Ovaj proizvođač i dalje na tržište šalje 30 odsto manje ove namirnice.

– Mlekari dostavljaju ono na čemu imaju zaradu. Jogurta, prerade i dugotrajnog mleka ne manjka. Problem je sa svežim mlekom, čija je cena niža – kažu u vodećim trgovinskim lancima.

Situacija u centralnim gradskim opštinama nešto je bolja, dok potrošači u Obrenovcu kažu da su već posle podneva frižideri u supermarketima prazni.

S. Despotović