Поскупљења упркос беспарици

„У маказама смо. Трошкови пословања расту, а људи немају пара. Не смемо да дижемо цене, па умањујемо своју зараду”, јадали су се донедавно трговци, кад год су били упитани – хоће ли бити поскупљења? Маказе нису отупеле – куповна моћ је све слабија. Али, чим су произвођачи затражили поскупљења нови ценовници појавили су се на рафовима.

А плима је кренула од основних животних намирница. Месо добија нове цене. Поскупљују пољопривредни производи. Исто је и са млеком. Готово и да га нема на рафовима, а цена му је увећана пет одсто. Парадајз бележи рекордну цену, али ни њега јуче није било у појединим хипермаркетима.

– Биће га у продавницама за три дана. Добављачи кажу да почиње берба у Македонији – кажу трговци.

Није овај талас мимоишао ни пороке. Промењени су ценовници цигарета, а у реду за поскупљења су и алкохолна и безалкохолна пића.

Усред приче о паду промета у супермаркетима и недостатку простора за повећање цена због ослабљене куповне моћи, стиже тако највећи талас поскупљења у последњих годину, две.

Рачуница Националне организације потрошача Србије још је алармантнија.

– Према нашим подацима, цене 20 основних животних намирница увећане су у протеклих годину дана готово 20 одсто. У поређењу са 2008. годином ти производи поскупели су чак 50 одсто. Такви подаци су поражавајући – истиче Горан Паповић, председник ове организације.

Па да ли се онда у стварности потврђује изрека по којој постоје мале лажи, а постоји и статистика, запитаће се сваки житељ престонице када прочита најновији извештај Градског завода за информатику и статистику. Према тим подацима, цене су на малтене истом нивоу као и пре месец дана, док су трошкови живота чак умањени – готово један проценат. Игра великих бројки, чини се, није детектовала једноцифрено увећање цена понеких прехрамбених производа.

У организацијама за заштиту потрошача кажу да на статистику одавно не обраћају пажњу. О реалном положају грађана, баш попут званичне потрошачке корпе, не говори ништа.

– Потрошачи би требало да знају да се у таквим истраживањима прате цене неколико стотина артикала. Ту су чак и гуме и ексери. А знамо да цене гума и ексера мирују. И када се направи просек, испада да су поскупљења мала, што наравно није случај – каже Паповић.

Последица тога је, додаје он, смањење тражње и преоријентисање потрошача на најјефтиније производе лошијег квалитета. Трговци о паду промета нису вољни да говоре, али потврђују да се јефтиније све више тражи. Артикли до јуче непознатих произвођача заменили су познате брендове. У СОС маркетима све је више купаца, а тражња свега сем основних животних намирница и даље опада. „На храни је немогуће штедети”, одговарају економисти. Ваљда због тога су произвођачи самоуверено у трговине послали нове ценовнике прехрамбених производа.

----------------------------------------------

Млеко и даље на кашичицу

Све количине свежег млека и јуче су биле распродате у већини трговинских ланаца пре поднева. „Нема ничег новог са млеком. И даље га нема довољно”, био је јуче коментар из већине трговина, али и из „Имлека”. Овај произвођач и даље на тржиште шаље 30 одсто мање ове намирнице.

– Млекари достављају оно на чему имају зараду. Јогурта, прераде и дуготрајног млека не мањка. Проблем је са свежим млеком, чија је цена нижа – кажу у водећим трговинским ланцима.

Ситуација у централним градским општинама нешто је боља, док потрошачи у Обреновцу кажу да су већ после поднева фрижидери у супермаркетима празни.

С. Деспотовић