Od hobija do poslića – tri klika

Stare košulje, čarape, šalovi, rukavice, mamine demode haljine, čipka sa dotrajalih zavesa, pertle i rajsferšlusi maštom i kreativnim prstima oblikovani uz pomoć makaza i skalpela, spojeni lepkom i ukrašeni stilom i originalnošću transformišu se u minđuše, ogrlice, rajfove, broševe, bedževe, ukosnice, torbe, pojaseve... Neprimetne krpice, preporođene u originalne modne detalje, potom uslika fotoaparat i katalog fotografija „kači se” direktno na „fejsbuk” i „maj spejs”.

Strastveni kolekcionari nesvakidašnjih, mahom jedinstvenih primeraka, lako dolaze do fotografija i razmena počinje....

Studentkinje, diplomke u potrazi za poslom ili devojke koje rade za „siću”, ali i one koje dobro zarađuju a uživaju da u slobodno vreme ručno prave modne ukrase, našle su način da to što rade pokažu ali i prodaju.

–Sve krpice, stare stvari i sitnice koje više ne izgledaju moderno, zanimljivo, lepo i novo i zrele su za bacanje iskoristim. Napravim od njih minđuše, bedževe, rajfove. Sestra je model, isprobava ih, ja fotografišem, uredim slike i okačim na „fejsbuk”. Dovoljno je bilo da kažem nekolicini prijatelja da ih pogledaju i sada imam više od 3.000 članova koji svakodnevno gledaju modele i kupuju – objašnjava Saška Lukić, koja je ove stvarčice pravila za svoju dušu, ali su je drugarice ubedile da će njene kreacije rado nositi mnoge devojke.

– I nose, sve ih je više. Prodaja je jednostavna, pogledaju model, pošalju mi poruku u „inboksu” na „fejsbuku”i dogovorimo se kada i gde da se nađemo i razmenimo robu za novac. Reklamu nemam jer dobar glas se daleko čuje, a bolja promocija od devojaka koje gradom nose moje kreacije ne postoji – kaže Saška.

Dobra strana internet prodaje jeste što odgovara i prodavcu i kupcu. Žene, istina, vole da svraćaju u butike, tržne centre, na sajmove, da se pogađaju sa prodavcima, po ceo dan probaju „krpice” i imaju uvid u sve radnje po gradu. Ali manjak vremena čini svoje – vole mnogi da biraju a ne izađu iz stana. I ne samo to, uštede vreme, i čak dok krstare internetom, rade druge poslove.

(/slika2)Prodavci, pak, nemaju izdataka, osim u situacijama kada ipak moraju da kupe pojedine materijale. Ne iznajmljuju poslovni prostor, ne plaćaju radnice niti silne poreze i komunalije i ne troše vreme. Da li se mršte poreznici, ko zna?

– Imam stalni posao, tako da svoje kreacije ne bih mogla da prodajem u radnji. Ne bih imala vremena a ni novaca da postignem sve što podrazumeva otvaranje butika. Kada pravim blejzere, suknje, lančiće i torbe, opuštam se, oslobađam se stresa i umora. Najbolji komad odeće napravim kada se iznerviram na poslu. Shvatila sam da mogu da unovčim svoju maštu i kreativnost, a da ne mrdnem iz stana – kaže kreatorka internet šopa „MiniBot StoRe”.

Ovim poslom počele su da se bave mnoge devojke, na „fejsbuku” se pojavilo mnogo šivenju i krojenju sklonih devojaka, pa su se čak i stilovi isprofilisali. Tako postoje „internet dućani” za ljubitelje „dark” mode, gotik stila, „roze” pravca, retro stila, urbanog, klasičnog, fensi ili nesvakidašnjeg u bilo kom smislu.

Kreacije su originalne, ručno rađene, neobične, a cene su povoljne.

Ljubica Dolašević takođe ima internet dućan – „After hours nakit”. Ona pravi ogrlice, narukvice i rukavice. Sve radi sama, štrika i hekla, a priveske ručno pravi od gline.

– Retko kupujem čipku. Naučila sam da heklam u četvrtoj godini, tako da ručno vezem. Nisam čula da još neko ručno hekla ogrlice. Ušivam ih na platnu a priveske izvajam, pečem i potom lakiram. Pravim ih po uzoru na venecijanske maske. Za kompletno ručno rađenu ogrlicu treba mi i po pet dana. Sve što napravim je unikat. Na isti način pravim i minđuše. Prija mi jer se ljudima sviđa i što retko traže da nešto posebno napravim. Uglavnom kupuju ono što ja izmislim – objašnjava Ljubica, koja u svom „gotik šopu” ima više od 4.400 članova na „fejsbuku” i „maj spejsu”. Njene modele ne kupuju samo pripadnice ovog modnog pravca, već i kulturno-umetnička društva, i devojke koje prate poslednju modu.

Ove kreativne devojke pojavljuju se i na izložbama i sajmovima rukotvorina, gde stiču veliku zapaženost i popularnost. Takođe imaju naviku da se sa ljubiteljima svojih kreacija povremeno nađu „na ćaskanju” u nekom lokalu. Tu uz piće i druženje devojke razgledaju i probaju nakit, ukrase, savetuju se a potom i kupuju.

– Pored svega, vrlo važna stvar je i to što sam zahvaljujući ovom hobiju upoznala mnogo zanimljivih ljudi. Sa nekima sam ostvarila sjajna prijateljstva, pa čak i izlazimo u grad i idemo na letovanje, kampovanje. Osećam se veoma ispunjeno jer sam pored svakodnevnog života i obaveza, na neki način izgradila još jedan svet, u kome uživam u tome što radim, u kome ljudi cene ono što stvorim, upućuju kritiku i konstruktivan savet, podržavaju ideje. U kome, eto, i zaradim. Ovim hobijem sam uspela da veselim bojama obojim stvarni svet, svakodnevicu – ističe plodove svoje kreativnosti Saška.

Ljiljana Perović