Žurka za bombaša iz Lokerbija

Sin libijskog predsednika pukovnika Moamera el Gadafija, Saif Gadafi, planira da u petak, 20. avgusta, priredi grandioznu proslavu i to povodom „godišnjice oslobođenja jedinog čoveka osuđenog za podmetanje bombe” u putnički avion „Pan Am”, koji je 1988. godine eksplodirao iznad škotskog grada Lokerbija i u smrt odneo 270 osoba, objavili su juče britanski mediji.

To će, ujedno, biti novi, žestoki „šamar” rođacima i prijateljima žrtava, navode javna glasila, budući da se strasti još nisu smirile nakon prošlogodišnje odluke škotskih vlasti da „iz samilosti” na slobodu puste „teško bolesnog” Abdelbaseta Ali Mohameda al Megrahija, za kojeg su lekari tvrdili da se nalazi u terminalnoj fazi raka prostate i da mu preostaje svega tri meseca života.

Kako su izvestili ostrvski mediji, na velikoj žurci na kojoj će, „na svečani način”, biti obeležen dan kada je iz škotskog zatvora na slobodu pušten bivši agent libijske tajne službe Megrahi (58) naći će se, pored Saifa, i njegov otac lider Libije Moamer el Gadafi. Međutim, za razliku od prošlogodišnjeg slavlja, kada je Megrahi na aerodromu u Tripoliju dočekan kao heroj, okupljeni će ovoga puta biti mnogo umereniji – spekuliše se da će „samo” uputiti molitve u kojima će izraziti zahvalnost onima koji su oslobodili bombaša, a to su bivši premijer Velike Britanije Gordon Braun i škotski ministar pravosuđa Keni Mekaskil.

„On (libijski predsednik) ne želi da uvredi ljude u ostalim delovima sveta, naročito ne one u Britaniji i Americi”, pokušao je Gadafijev portparol prilično nemušto da obrazloži razloge za slavlje, navodi „Dejli mejl”.

Međutim, na vest da se priprema proslava odmah su reagovali rođaci žrtava, koji listom ističu da je „državno veselje” planirano u Libiji, za njih samo još jedan „udarac u lice”. Po njima, do ovakve apsurdne situacije uopšte ne bi ni došlo da Mekaskil nije doneo „sramnu” odluku da oslobodi teroristu.

„Mekaskil je sramota i upravo on dozvoljava da nas Gadafi i dalje udara po licu. On bi trebao da objavi saopštenje u kojem bi osudio proslavu, kao što bi to trebalo da učine i britanske i američke vlasti. Ali, oni to neće uraditi”, istakla je za „San” Suzan Koen, čija je 21-godišnja ćerka poginula u eksploziji aviona.

Pored slavlja koje se planira u Libiji, nezadovoljstvo porodica nastradalih dodatno se uvećalo kada je u medijima objavljeno da je „škotski ministar pravosuđa odbio da javnosti prikaže potpuni medicinski dosije Megrahija”, za koji mnogi veruju da „krije” dokaze pomoću kojih bi konačno moglo da se ustanovi kako je moguće da pacijent kojem je preostalo svega tri meseca života danas i dalje bude živ. Tačnije, ova njegova odluka je usledila pošto su četvorica američkih senatora (kojima su podršku pružili i poslanici laburističke stranke u škotskoj skupštini) uputila zahtev da Mekaskil objavi sve detalje na osnovu kojih je odlučeno da se Megrahi pusti na slobodu.

„Nikada nismo videli potpune medicinske dokaze. Mi sada znamo na osnovu izjave zatvorskog lekara da stručnjaci za pitanja raka prostate uopšte nisu bili saglasni u pogledu procene da li Megrahi ima samo još tri meseca, tako da sada ovde imamo mnogo zbrke”, istakla je Anabel Goldi, poslanica Konzervativne stranke u škotskom Parlamentu.

Konačno, zbrku oko toga da li je trebalo pustiti „bombaša iz Lokerbija” ili ne, dodatno je zakomplikovao i jedan od trojice lekara, na čijim se izjavama upravo bazira oslobađajuća presuda. Naime, profesor Karol Sikora je za ostrvski „Obzerver” izjavio da je morao da bude „mnogo obazriviji kada je davao svoju procenu”.

„Kada bih mogao da se vratim unazad, bio bih mnogo više neodređen i pokušao bih da naglasim kakve su mu šanse statistički, a ne koje su činjenice.”

R. Škorić