Журка за бомбаша из Локербија

Син либијског председника пуковника Моамера ел Гадафија, Саиф Гадафи, планира да у петак, 20. августа, приреди грандиозну прославу и то поводом „годишњице ослобођења јединог човека осуђеног за подметање бомбе” у путнички авион „Пан Ам”, који је 1988. године експлодирао изнад шкотског града Локербија и у смрт однео 270 особа, објавили су јуче британски медији.

То ће, уједно, бити нови, жестоки „шамар” рођацима и пријатељима жртава, наводе јавна гласила, будући да се страсти још нису смириле након прошлогодишње одлуке шкотских власти да „из самилости” на слободу пусте „тешко болесног” Абделбасета Али Мохамеда ал Меграхија, за којег су лекари тврдили да се налази у терминалној фази рака простате и да му преостаје свега три месеца живота.

Како су известили острвски медији, на великој журци на којој ће, „на свечани начин”, бити обележен дан када је из шкотског затвора на слободу пуштен бивши агент либијске тајне службе Меграхи (58) наћи ће се, поред Саифа, и његов отац лидер Либије Моамер ел Гадафи. Међутим, за разлику од прошлогодишњег славља, када је Меграхи на аеродрому у Триполију дочекан као херој, окупљени ће овога пута бити много умеренији – спекулише се да ће „само” упутити молитве у којима ће изразити захвалност онима који су ослободили бомбаша, а то су бивши премијер Велике Британије Гордон Браун и шкотски министар правосуђа Кени Мекаскил.

„Он (либијски председник) не жели да увреди људе у осталим деловима света, нарочито не оне у Британији и Америци”, покушао је Гадафијев портпарол прилично немушто да образложи разлоге за славље, наводи „Дејли мејл”.

Међутим, на вест да се припрема прослава одмах су реаговали рођаци жртава, који листом истичу да је „државно весеље” планирано у Либији, за њих само још један „ударац у лице”. По њима, до овакве апсурдне ситуације уопште не би ни дошло да Мекаскил није донео „срамну” одлуку да ослободи терористу.

„Мекаскил је срамота и управо он дозвољава да нас Гадафи и даље удара по лицу. Он би требао да објави саопштење у којем би осудио прославу, као што би то требало да учине и британске и америчке власти. Али, они то неће урадити”, истакла је за „Сан” Сузан Коен, чија је 21-годишња ћерка погинула у експлозији авиона.

Поред славља које се планира у Либији, незадовољство породица настрадалих додатно се увећало када је у медијима објављено да је „шкотски министар правосуђа одбио да јавности прикаже потпуни медицински досије Меграхија”, за који многи верују да „крије” доказе помоћу којих би коначно могло да се установи како је могуће да пацијент којем је преостало свега три месеца живота данас и даље буде жив. Тачније, ова његова одлука је уследила пошто су четворица америчких сенатора (којима су подршку пружили и посланици лабуристичке странке у шкотској скупштини) упутила захтев да Мекаскил објави све детаље на основу којих је одлучено да се Меграхи пусти на слободу.

„Никада нисмо видели потпуне медицинске доказе. Ми сада знамо на основу изјаве затворског лекара да стручњаци за питања рака простате уопште нису били сагласни у погледу процене да ли Меграхи има само још три месеца, тако да сада овде имамо много збрке”, истакла је Анабел Голди, посланица Конзервативне странке у шкотском Парламенту.

Коначно, збрку око тога да ли је требало пустити „бомбаша из Локербија” или не, додатно је закомпликовао и један од тројице лекара, на чијим се изјавама управо базира ослобађајућа пресуда. Наиме, професор Карол Сикора је за острвски „Обзервер” изјавио да је морао да буде „много обазривији када је давао своју процену”.

„Када бих могао да се вратим уназад, био бих много више неодређен и покушао бих да нагласим какве су му шансе статистички, а не које су чињенице.”

Р. Шкорић