Samar na nejaka pleća

Đaci od prvog do četvrtog razreda osnovne škole teški su od 20 do 35 kilograma, a svakodnevno nose đačku torbu od pet do sedam kilograma. To je dva puta više od one koju preporučuju lekari, jer težina torbe ne sme da bude teža od 10 odsto telesne težine.

Da je đačka torba ogromno opterećenje za kičmu deteta dokazuje poređenje, jer odrasla osoba koja teži oko 80 kilograma, prema ovoj proporciji, trebalo bi svakodnevno da nosi na posao torbu tešku 20 do 25 kilograma.

Prema rezultatima sistematskih pregleda učenika u osnovnim školama Srbije, u 2005. godini, utvrđeno je da 10,55 odsto dece ima deformitet kičmenog stuba. Analiza podataka pokazuje da se porast deformiteta kod dece nastavlja,  jer još u periodu od 1992. do 2003. godine deformaciju kičme imalo je u proseku 9,79 odsto učenika. Osim toga, ako se svemu tome dodaju podaci o težini školske torbe koju đaci svakodnevno nose, porast deformiteta kičmenog stuba kod dece nije iznenađujuća.

Dr Sunčica Knežević, lekar iz Instituta za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović  Batut", kaže da su ti podaci zabrinjavajući, kao i da  je koštano-mišićna građa kod dece u periodu intenzivnog rasta i razvoja veoma osetljiva, "plastična", i sklona deformitetima.  

– Promene koje se najčešće manifestuju kod dece u tom periodu su u vidu krivljenja kičmenog stuba u stranu i povećana okruglina leđa, ili grba, kao i njihove kombinacije. Osim toga, na deformisanoj kičmi mnogo ranije se javljaju degenerativne promene, a u težim slučajevima mogu se javiti disajne i kardiovaskularne smetnje. Uzroci deformiteta kičme su mnogostruki: prepuna školska torba, nepravilno držanje tela, kratkovidost, levorukost, loša osvetljenost školskih učionica, neodgovarajući školski nameštaj, posebno školska klupa, nepravilna ishrana. Ali i genetska uslovljenost, jer je mogućnost obolevanja znatno veća u porodicama u kojima su i roditelji imali deformitet – dodala je dr Knežević.

Deformiteti kičme, kako kaže naša sagovornica, nastaju i kao posledica nelečenog rahitisa ili nekog drugog oboljenja kičmenog stuba (na primer tuberkuloze kičme), jednostranog iščašenja kuka, preležane dečje paralize, ili neke druge bolesti nervno-mišićnog sistema.

–Telesno držanje kod školske dece i omladine veoma je važno. Svaki položaj u kome mladi organizam mora dugo da izdrži jako ga zamara, tako da umoran učenik zauzima loše držanje. Kritičan momenat je polazak u školu, kada dete iz neograničene fizičke aktivnosti prelazi u fazu "prisilnog mirovanja", a pridružuju se i drugi štetni činioci školske sredine: slaba ishrana, neodgovarajući školski nameštaj... nošenje teške školske torbe i slično. Neophodna je i obavezna prikladna laka torba, koju učenik mora da nosi na oba ramena, a težina torbe ne sme da prelazi 10 odsto od telesne težine – ističe dr Knežević.

Osim obezbeđenja odgovarajućih uslova u školi, dodaje ona, posebnu pažnju treba posvetiti pravilnoj ishrani bogatoj belančevinama životinjskog porekla, kalcijumom i vitaminima A, D i C, telesnim vežbama i drugim aktivnostima na svežem i čistom vazduhu.

Korektivnom gimnastikom se kod dece sa utvrđenim deformitetom postižu zadovoljavajući rezultati, ali pri čemu rano otkrivanje ovih poremećaja ima veliki značaj, ističe ona i dodaje da sistematski i kontrolni pregledi učenika, koji se redovno obavljaju, služe za rano otkrivanje bolesti.

– Poremećaji u razvoju i bolesti dece jesu briga roditelja, ali i nastavnika ako ih na vreme uoči i prijavi lekaru, ne čekajući sistematski pregled. Bolje je učenika i nepotrebno uputiti nego iz nepažnje ili neznanja propustiti dragoceno vreme. Rano otkrivanje, uz stručno doziranu fizičku aktivnost i pravilnu ishranu, od velikog je značaja za prevenciju i lečenje deformiteta kičme – savetuje dr Sunčica Knežević.