Šta čovek nosi kada ide na put

Izložba skulptura i crteža Đorđa Aralice, beogradskog vajara, iz novog ciklusa „City Luggage” („Gradski prtljag”)  otvorena je sinoć u Galeriji ULUS-a, Knez Mihailova 37. Posetioci će do 31. avgusta u njegovim delima otkrivati  prepoznatljive konture građevina svetskih metropola i svakodnevne predmete, i upoznavati neobičnu poetiku autora koji je diplomirao u Beogradu na FLU, a stvarao sticajem okolnosti više u inostranstvu.

Đorđe Aralica je sa suprugom putovao i živeo u gradovima koji su im, kao paru, omogućavali da proširuju svoja znanja. Tako su neki od njegovih ciklusa nastajali u Teksasu, Istanbulu, Solunu i Jerusalimu. Po povratku u Beograd pre godinu dana nastao je ciklus „City Luggage” koji ovih dana u srcu Knez Mihailove doživljava premijeru. Aralica u razgovoru za „Politiku” o predstojećoj izložbi kaže:

– Skulpture u Galeriji ULUS-a su nastale, u ciklusu koji sam nazvao „Gradski prtljag”, u poslednjih nekolikom meseci. Reč je o modernim skulpturama napravljenim od varenog metala. Inspirisali su me poznati gradovi, putovanja, objekti koji se nalaze oko nas, koji služe ljudima. Zanimalo me šta je to što ljudi nose sa sobom kad se negde upute. Jedna od izloženih skulptura se zove „FlateIron” po jednoj zgradi napravljenoj u 19. veku koja se nalazi na Brodveju. Tu je i skulptura inspirisana Trijumfalnom kapijom, pod nazivom „Pariz”... Publika će moći da vidi i osam skulptura i 12 crteža koji su podeljeni na osam tabla. Crteži su dopuna i prate smisao vajarske postavke.

Naš sagovornik ističe da ljudi mogu različite priče da ispričaju kada budu videli njegove radove. Iako u inostranstvu nije bio na zvaničnoj specijalizaciji, Aralica smatra da svaki boravak u novim sredinama jeste neka vrsta usavršavanja u poslu.

– Ova izložba je kruna mog desetogodišnjeg putovanja, a nastala je iz poriva da prikažem prtljag, potrebu ljudi za nošenjem nečega kad putuju, za životom na različitim mestima. U inostranstvu sam živeo i radio zato što sam to želeo, a i moja supruga je studirala na Prinston univerzitetu, doktorirala je pre par meseci, na temu „Carigradska skulptura i njen uticaj na Balkan”. Živeli smo pet godina u Prinstonu, potom u Severnoj Karolini, Teksasu, u Jerusalimu, Istanbulu, u Solunu i Atini. Zajednički smo birali mesta koja su bila značajna za naše struke. Samo ovom izložbom ne mogu da dočaram sve to iskustvo koje smo proživeli putujući, jer je to materijal za ceo život – objašnjava Aralica.

O drugim delima koja su nastala daleko od Srbije Aralica kaže:

– U Jerusalimu sam vajao u prirodnom materijalu, terakoti, gde sam napravio 14 skulptura i izložio ih u Engleskom kulturnom centru. Desetak dela je tada bilo prodato, već na otvaranju. Prošle godine sam održao izložbu u Teksasu, koji je čudan i provocirao me. Sada sam u Beogradu i iz želje da se bavim svojom strukom i da zaboravim na sopstvene, ali i tuđe probleme počeo sam da radim „Gradski prtljag”.  Inače, učestvovao sam na kolektivnim izložbama u Baltimoru, Prinstonu, Vašingtonu... Ne znam šta će biti dalje i gde ću putovati. Jedno je sigurno: moje je da pravim skulpture. Hteo sam da budem umetnik i da se bavim vajarstvom, treba da istražujem druge materijale, nove teme, i smatram da bi bilo lepo svake godine prirediti izložbu.

B. Lijeskić