Шта човек носи када иде на пут

Изложба скулптура и цртежа Ђорђа Аралице, београдског вајара, из новог циклуса „City Luggage” („Градски пртљаг”)  отворена је синоћ у Галерији УЛУС-а, Кнез Михаилова 37. Посетиоци ће до 31. августа у његовим делима откривати  препознатљиве контуре грађевина светских метропола и свакодневне предмете, и упознавати необичну поетику аутора који је дипломирао у Београду на ФЛУ, а стварао стицајем околности више у иностранству.

Ђорђе Аралица је са супругом путовао и живео у градовима који су им, као пару, омогућавали да проширују своја знања. Тако су неки од његових циклуса настајали у Тексасу, Истанбулу, Солуну и Јерусалиму. По повратку у Београд пре годину дана настао је циклус „City Luggage” који ових дана у срцу Кнез Михаилове доживљава премијеру. Аралица у разговору за „Политику” о предстојећој изложби каже:

– Скулптуре у Галерији УЛУС-а су настале, у циклусу који сам назвао „Градски пртљаг”, у последњих неколиком месеци. Реч је о модерним скулптурама направљеним од вареног метала. Инспирисали су ме познати градови, путовања, објекти који се налазе око нас, који служе људима. Занимало ме шта је то што људи носе са собом кад се негде упуте. Једна од изложених скулптура се зове „FlateIron” по једној згради направљеној у 19. веку која се налази на Бродвеју. Ту је и скулптура инспирисана Тријумфалном капијом, под називом „Париз”... Публика ће моћи да види и осам скулптура и 12 цртежа који су подељени на осам табла. Цртежи су допуна и прате смисао вајарске поставке.

Наш саговорник истиче да људи могу различите приче да испричају када буду видели његове радове. Иако у иностранству није био на званичној специјализацији, Аралица сматра да сваки боравак у новим срединама јесте нека врста усавршавања у послу.

– Ова изложба је круна мог десетогодишњег путовања, а настала је из порива да прикажем пртљаг, потребу људи за ношењем нечега кад путују, за животом на различитим местима. У иностранству сам живео и радио зато што сам то желео, а и моја супруга је студирала на Принстон универзитету, докторирала је пре пар месеци, на тему „Цариградска скулптура и њен утицај на Балкан”. Живели смо пет година у Принстону, потом у Северној Каролини, Тексасу, у Јерусалиму, Истанбулу, у Солуну и Атини. Заједнички смо бирали места која су била значајна за наше струке. Само овом изложбом не могу да дочарам све то искуство које смо проживели путујући, јер је то материјал за цео живот – објашњава Аралица.

О другим делима која су настала далеко од Србије Аралица каже:

– У Јерусалиму сам вајао у природном материјалу, теракоти, где сам направио 14 скулптура и изложио их у Енглеском културном центру. Десетак дела је тада било продато, већ на отварању. Прошле године сам одржао изложбу у Тексасу, који је чудан и провоцирао ме. Сада сам у Београду и из жеље да се бавим својом струком и да заборавим на сопствене, али и туђе проблеме почео сам да радим „Градски пртљаг”.  Иначе, учествовао сам на колективним изложбама у Балтимору, Принстону, Вашингтону... Не знам шта ће бити даље и где ћу путовати. Једно је сигурно: моје је да правим скулптуре. Хтео сам да будем уметник и да се бавим вајарством, треба да истражујем друге материјале, нове теме, и сматрам да би било лепо сваке године приредити изложбу.

Б. Лијескић