Ruski adut za MMF

Članovi Cvetkovićevog kabineta danas će opuštenije sesti za pregovarački sto s delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda, a razlog za to je što Srbiji naredne sednice stiže ruski kredit za popunu budžeta. Kako saznajemo, ovaj zajam puni kasu za 200 miliona dolara, odnosno 160 miliona evra.

U Vladi Srbije, nezvanično, kažu da je srpska strana ispunila sve obaveze po ugovoru koji je ratifikovan u skupštini i da će novac biti na raspolaganju već naredne sedmice.

Nesumnjivo je da budžetske brojke biti tema broj jedan tokom pete runde pregovora s delegacijom iz Vašingtona zbog postojećih zahteva za povećanjem javne potrošnje. Prema podacima Ministarstva finansija, prihodi su u toku sedam meseci manji za dva odsto, ali su i rashodi niži za oko tri procenata. Ministri Diana Dragutinović i Mlađan Dinkić slažu se da će do kraja godine manjak u budžetu biti manji od dogovorenih 4,8 odsto. Međutim, ono oko čega se ne slažu jeste način na koji treba potrošiti „ušteđeni” novac. Sva je prilika da će Albert Jeger, šef misije iz Vašingtona, podsetiti srpske pregovarače da su se pre samo dva meseca, prilikom njihove prethodne posete, obećali da će „rezervu” ukoliko se pojavi uštedeti, a ne potrošiti. To je ovih dana ponovila i ministarka Diana Dragutinović.

S druge strane, Mlađan Dinkić pokušaće da ih ubedi da je 20 milijardi dinara manjeg budžetskog jaza najbolje iskoristiti za odmrzavanje plata zaposlenih u javnom sektoru, isplatu veće pomoći penzionerima i izdašnije državne podsticaje privredi i građanima.

Prema rečima ministra ekonomije, pokrivanje minusa u budžetu neće biti problem jer država na računu kod NBS ima još oko 320 miliona evra. Dodatno, popravila se i prodaja državnih dužničkih papira kojima se takođe, po sporazumu s MMF-om, pokriva minus u kasi.

To što su od kraja juna depoziti države kod NBS utanjili sa 460 na 320 miliona evra, za pojedine ekonomiste je bio razlog za brigu. Tačnije, za tvrdnje da država nemilice troši. Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, ubeđen je da su te pare državi rešile problem pokrivanja budžetskog deficita.

– U junu i julu, kada dovoljno novca nije moglo da se prikupi prodajom državnih obveznica, razlika se nadomeštala upravo iz parama iz depozita kod NBS. Posledično, prodaja 140 miliona evra na deviznom tržištu ojačala je i dinar – tvrdi Nikolić, dodajući da je zapravo država, a ne novi guverner, zaustavila klizanje nacionalne valute.

Naš izvor u vladi, međutim, negira da je država bila rasipnik jer je sredstva iz depozita najvećim delom iskoristila za vraćanje dugova stranim poveriocima. Ne sme se smetnuti s uma, kaže, da su naše obaveze po stranim kreditima 800 miliona evra godišnje.

– Mi smo čak i kupovali evre za servisiranje zajmova – uverava, dodajući da nema razloga za brigu što je „štek” države utanjio jer će to popuniti ruski kredit za budžet koji treba da stigne za nekoliko dana.

S druge strane, popravila se prodaja obveznica, a po ovom osnovu država je namakla 18 milijardi dinara za dva meseca.

J. Rabrenović – A. Nikolić