Руски адут за ММФ

Чланови Цветковићевог кабинета данас ће опуштеније сести за преговарачки сто с делегацијом Међународног монетарног фонда, а разлог за то је што Србији наредне седнице стиже руски кредит за попуну буџета. Како сазнајемо, овај зајам пуни касу за 200 милиона долара, односно 160 милиона евра.

У Влади Србије, незванично, кажу да је српска страна испунила све обавезе по уговору који је ратификован у скупштини и да ће новац бити на располагању већ наредне седмице.

Несумњиво је да буџетске бројке бити тема број један током пете рунде преговора с делегацијом из Вашингтона због постојећих захтева за повећањем јавне потрошње. Према подацима Министарства финансија, приходи су у току седам месеци мањи за два одсто, али су и расходи нижи за око три процената. Министри Диана Драгутиновић и Млађан Динкић слажу се да ће до краја године мањак у буџету бити мањи од договорених 4,8 одсто. Међутим, оно око чега се не слажу јесте начин на који треба потрошити „уштеђени” новац. Сва је прилика да ће Алберт Јегер, шеф мисије из Вашингтона, подсетити српске преговараче да су се пре само два месеца, приликом њихове претходне посете, обећали да ће „резерву” уколико се појави уштедети, а не потрошити. То је ових дана поновила и министарка Диана Драгутиновић.

С друге стране, Млађан Динкић покушаће да их убеди да је 20 милијарди динара мањег буџетског јаза најбоље искористити за одмрзавање плата запослених у јавном сектору, исплату веће помоћи пензионерима и издашније државне подстицаје привреди и грађанима.

Према речима министра економије, покривање минуса у буџету неће бити проблем јер држава на рачуну код НБС има још око 320 милиона евра. Додатно, поправила се и продаја државних дужничких папира којима се такође, по споразуму с ММФ-ом, покрива минус у каси.

То што су од краја јуна депозити државе код НБС утањили са 460 на 320 милиона евра, за поједине економисте је био разлог за бригу. Тачније, за тврдње да држава немилице троши. Иван Николић, сарадник Економског института, убеђен је да су те паре држави решиле проблем покривања буџетског дефицита.

– У јуну и јулу, када довољно новца није могло да се прикупи продајом државних обвезница, разлика се надомештала управо из парама из депозита код НБС. Последично, продаја 140 милиона евра на девизном тржишту ојачала је и динар – тврди Николић, додајући да је заправо држава, а не нови гувернер, зауставила клизање националне валуте.

Наш извор у влади, међутим, негира да је држава била расипник јер је средства из депозита највећим делом искористила за враћање дугова страним повериоцима. Не сме се сметнути с ума, каже, да су наше обавезе по страним кредитима 800 милиона евра годишње.

– Ми смо чак и куповали евре за сервисирање зајмова – уверава, додајући да нема разлога за бригу што је „штек” државе утањио јер ће то попунити руски кредит за буџет који треба да стигне за неколико дана.

С друге стране, поправила се продаја обвезница, а по овом основу држава је намакла 18 милијарди динара за два месеца.

Ј. Рабреновић – А. Николић