O, kakav hepiend

A onda su svi otišli na more!

Ne, svi su ostali u Jablanovu, srećni, pomireni, upareni onako kako srce traži, pa će i prinove stići... Nevini su na slobodi, krivci u zatvoru, ali se kaju, što Boga i don Stipana raduje posebno... I ona tvornica trovačica – zatvorena je!

Tako se spisateljica Diana Pečkaj-Vuković odlučila za kraj sasvim u skladu s bajkovitim nazivom serije „Dolina sunca”. Tako bi sigurno odlučili i gledaoci koji su tokom 210 epizoda treptali uz sudbinu Eve, Julije, Kristijana, Andrije, Nataše, Lovre, Lade i ostalih u idiličnom gradiću nadomak hrvatske prestonice.

Uskoro će emotivno moći da se vrate na domaći teren, u naša sela i gradove, jer će se poznati likovi, posle izvesne pauze, ponovo pojaviti na ekranu, u starom miljeu ali s novim dogodovštinama.

Možda će tada neki od njih biti pozvani i na onu drugu stranu, pa da se hrvatska publika zainteresuje i veže za Drakčeta, Milenu, Vranića, Rajka, popa Milutina... ili Iboljku, Tihomira, Nataliju, Nedeljka, Dudu... Pa možda i za Radašina, kao kuriozum.

Ova TV razmena ne drži se reciprociteta. Kao i u svemu ostalom, srpska strana prednjači u predusretljivosti. Otvorila se prvo za „Vilu Mariju”, pa su stigle „Bitange i princeze”, pa tako redom. Inicijativu je dala Televizija Pink, sada je glavni kanal za ovaj protok TV B92. Odovud, koliko je poznato, odletele su tamo „Rode” i „Ljubav, navika, panika”. Ali su otišli i glumci da zaigraju u tamošnjim serijama. Pa su njihovi angažovani ovde, što je dobro za jačanje ukupne razmene medijskih proizvoda.

Kako nije reč samo o dvosmernom toku na relaciji Zagreb–Beograd nego se serije s geografskim poreklom Hrvatske i Srbije šire po regionu, uspostavlja se stalan i prilično pouzdan vid upoznavanja sa susedima. Starije generacije, koje nove države pamte  kao jugoslovenske republike, saznavale su o njima tokom redovnog školovanja, kroz glavne predmete, uz obaveznu lektiru, na godišnjim ekskurzijama. Ovim mlađim ostaje samoobrazovanje – i televizija kao brz, lak, širok put za učenje.

Postoji, naravno, jedno ali. Mlad svet ne mari baš mnogo za telenovele, pa ni za televiziju uopšte. Okrenut je Internetu, tu se obaveštava, tu zabavlja, tu razgovara „prekogranično”. Tu će možda saznati za neko zanimljivo gostovanje na Somborskom rok festivalu. Pa ako tamo pođe idućeg leta – eto ga u Jablanovu. Neće verovatno zateći baš bajkovitu sunčanu dolinu, ali nije isključeno da će sresti ljude nalik nekim junacima „Doline sunca”. To bi bilo sasvim simpatično iskustvo.