Prete smrtne kazne

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 4. septembra – Za zločine počinjene nad civilima i zarobljenicima u Iraku osmorici američkih vojnika preti – pogubljenje. Dvojica armijskih istražitelja su, naime, preporučili da se dve grupe od po četiri pripadnika 101. vazdušno-desantne divizije izvedu pred vojni sud pod optužbama zbog kojih bi mogli da budu osuđeni na smrt.

Sudsko pogubljenje vojnika je ovde vrlo retko i poslednji put je izvršeno 1961. godine – tvrdi "Vašington post". Pominjanje mogućnosti izricanja najstrože kazne pripadnicima trupa za masakre u Iraku doživljava se, međutim, kao znak mogućnog zaoštravanja kaznene politike SAD prema počiniocima učestalih kršenja pravila ratovanja i međunarodnih normi na tom bojištu.

Branioci optuženih su izjavili da su šokirani istražiteljskim preporukama i najavili su žalbe, tvrdeći da su njihovi postupci njihovih klijenata prestrogo ocenjeni. Ali, reč je o događajima koji izazivaju opšte užasavanje.

Najnoviji dosije, čiji sadržaj prenosi "Njujork tajms", tereti četvoricu američkih vojnika da su prošlog marta u gradu Mahmudiji silovali 14-godišnju devojčicu, ubili je i spalili njeno telo, a zatim likvidirali i njene roditelje i njenu sedmogodišnju sestru.

Na osnovu svedočenja jednog od vojnika – koji je citirao petog člana grupe kako priča da "želi da ubije i povredi mnogo Iračana" – istraga je zaključila da je ova družina ta ubistva izvršila s predumišljajem, zbog čega bi njeni pripadnici mogli da dobiju smrtnu kaznu. Odbrana nastoji da ih spase tvrdeći kako su njihovi postupci rezultat "pada morala i stresa doživljenog zbog pogibije nekolicine njihovih kolega u neprijateljskom napadu". Istražitelj, pak, smatra da su smišljeno počinili težak zločin za koji kazna ne može biti manja od doživotne robije, doduše s mogućnošću ublažavanja.

Drugoj četvorici vojnika pomenute divizije smrtna kazna preti pod optužbom da su prošlog maja ubili trojicu zarobljenih Iračana na jednom ostrvu severno od Bagdada. Advokati tvrde da su optuženi – nevini, da su delovali u samoodbrani i po prethodnom naređenju pretpostavljenih da pri "tom napadu na logor Al kaide ubiju sve muškarce boračkog uzrasta".

Starešine, zasad, nisu pozvane na odgovornost, što je praksa koja se nastavlja iz ranijih slučajeva u kojima je krivica svaljivana samo na potčinjene. Za skandal sa seksualnim zlostavljanjem zatvorenika u Abu Graibu, sa snimcima iživljavanja kojima je preneražena svetska javnost, osuđeno je sedmoro vojnika, od kojih su dvoje kolovođa osuđeni na 10 i tri godine zatvora, dok je komandantu logora generalu Dženis Karpinski snižen čin u rang pukovnika.

Karakteristično je, takođe, da se zločini i dalje otkrivaju posle pokušaja njihovog zataškavanja. Prethodno je s nekoliko meseci zakašnjenja utvrđeno da su, prošlog novembra u Haditi, američki vojnici likvidirali 24 civila, koje su prvobitno službeno prikazali kao žrtve gerilskog napada. Bude li optužba dokazana, to će biti potvrda "dosad najvećeg ratnog zločina u Iraku", prokomentarisao je svojevremeno "Hjuman rajts voč", dok je ovdašnja analitičarka Morin Daud zabeležila kao paradoks da su "snage (američke) koje su svrgle Sadama da bi ga zaustavile u ubijanju nevinih, sada optužene da i one ubijaju nevine".

Navedene i slične strahote vašingtonski vrhovi objašnjavaju kao "samovoljne, izolovane pojedinačne akte", koji "nemaju veze s lancem komande i ratnom strategijom". Opozicija i humanitarne organizacije pak predlažu da na odgovornost budu pozvani i kreatori ratnog pohoda, visoki politički i vojni funkcioneri. Takvi zahtevi su dosad istrajno – odbacivani.

Predsednik Džordž Buš je nedavno počeo da priznaje da su u iračkom ratu njegove trupe počinile izvesne greške. Kao jednu od njih naveo je zlostavljanje zatvorenika u Abu Graibu, zbog čega, kako je rekao, Amerika još plaća ceh.

Drame u Iraku, inače, duboko dele američko nacionalno biće i, prema većini istraživanja, mogu da bitno utiču na rezultat novembarskih izbora za parlament i lokalne organe vlasti. Sadašnju dominaciju na političkoj sceni, Bušovi republikanci su dobrim delom stekli pozivanjem na "patriotizam u borbi protiv terorizma", ali su sve veće žrtve u Iraku nagnale građane da mahom osporavaju i sam smisao tamošnjeg američkog ratnog angažovanja.