Dovelo ih srce

KLEK – Kada sam došao u Klek preda mnom su se otvorili široko nebo i nepregledna ravnica. To me je impresioniralo, a moja supruga je, znajući moj karakter, odmah procenila da će ovde biti naš novi dom. Tako govori Aleksandar Prostov Pokrovski odnedavno stanovnik sela pored Zrenjanina u kome se nastanio i privukao pažnju novog okruženja.

On je pre 55 godina rođen u Kazanju, mestu sa više od milion i sto hiljada stanovnika i glavnom gradu Tatarstana, jedne od republika Ruske federacije. Otac mu je bio režiser, a majka pozorišna glumica. Završio je likovnu akademiju i najveći deo života bavi se slikarstvom i afirmisao se kao umetnik. U svojoj zemlji je imao 37 samostalnih izložbi i još šest u inostranstvu. Njegove slike nalaze se u poznatim galerijama i kod poznatih ličnosti iz sveta biznisa i estrade. Prošle godine je izlagao i u Ruskom domu u Beogradu.

U nizu priznanja dobio je zlatnik Salvadora Dalija, kao jedini Rus kome je pripala ova poznata španska nagrada. Dobio je i nagradu Masarikove umetničke akademije u Pragu za prožimanje njegovog likovnog dela filozofijom Franca Kafke. Sebe smatra slikarem intelektualnog realizma.

– Dolazim iz Tatarstana u kome žive Rusi, pravoslavci, i Tatari, muslimani, a nikad nije bilo ekscesa na verskoj ili nacionalnoj osnovi. Zalažem se i utičem na to da mladi koliko god mogu Internet zamene "dušom" i stvarnim životom, da što više koriste svoju kreativnost, misli i ruke – objašnjava u kratkim crtama svoja opredeljenja Rus koji je odskora i Banaćanin. On se bavi i pedagoškim radom, kao i supruga Natalija koja je bila balerina, a sada je kostimograf i kreator specifičnog etno-stila. I ona ima iskustva u podučavanju mladih umetničkom plesu – baletu.

– Mnogi ljudi imaju paralelan život, onaj u stvarnosti i onaj koji sanjaju, koji je u njima. Ja sam među takvima. Često me vodi srce i ja ga slušam. S tim u vezi je i moja namera da dođem i da živim ovde. Prošao sam mnogo zemalja, ali mi se Srbija svidela. Ljudi su neposredni, komunikativni. Nema tu nikakve politike. Pre neki dan na ulici držim nezapaljenu cigaretu u ustima, a čovek prelazi ulicu, silazi sa bicikla i pita me da li mi treba upaljač. Srpski narod zaslužuje drugačiji tretman u svetu, dostojanstven je i dosledan i to se primeti čim se dođe ovamo. Uvek razlikujem biznis i stvaran život u kome je čovek okružen raznim lepotama. Mislim da su ljudi ovde bliži ovom drugom i zbog toga mi se dopadaju. I oni dozvoljavaju da ih vodi srce – kaže Aleksandar.

Pored umetničkog stvaranja bračni par planira da se u Zrenjaninu angažuje u pedagoškom radu i već ih traže škole slikanja i baleta.