Sveštenik-bombaš harao Severnom Irskom

London – U jednom od najozloglašenijih bombaških napada tokom sedamdesetih godina prošlog veka u Severnoj Irskoj, ključnu ulogu imao je izvesni Džim Česni – rimokatolički sveštenik. Tako stoji u najnovijem izveštaju zvanične istrage koja se vodi u severnoj britanskoj provinciji, piše agencija Fonet, prenoseći britanski Bi-Bi-Si.
U izveštaju se, takođe kaže da je britanska vlada znala za ulogu oca Česnija u bombaškom napadu u selu Kladi 1972, u kojem je ubijeno devetoro ljudi, uključujući jedno malo dete i dvoje tinejdžera.
Istraga je zaključila da je vlada u Londonu znala da je otac Džim Česni rukovodio tim napadom, da je učestvovao u drugim takvim napadima i da je imao visoki rang u Irskoj republikanskoj armiji (IRA).
U izveštaju ombudsmana za policijska pitanja u Severnoj Irskoj kaže se da policija nije uhapsila oca Česnija zbog tajnog sporazuma između britanske vlade i Katoličke crkve, u okviru kojeg je on otišao u Irsku.
Otac Džim Česni, koji je umro 1980. godine, poricao je optužbe da je bio umešan u napad.
Aktuelni kardinal u Severnoj Irskoj, Šon Brejdi, izrazio je žaljenje što krivci za napad nikada nisu kažnjeni, ali je napomenuo da se tadašnji kardinal, verovatno, rukovodio željom da nasilje ne eskalira još više.
Izvinjenje je uputio i predstavnik britanske vlade u Severnoj Irskoj Oven Paterson.
„Greška je što se tom čoveku nije sudilo i ja se zbog toga duboko izvinjavam. Strašno mi je žao porodica, koje su morale ovoliko dugo da čekaju, a zadovoljenje još nisu dobile”, rekao je on. „Moramo, međutim, da imamo u vidu žestinu nasilja u Severnoj Irskoj u to vreme. Samo u tom jednom mesecu poginulo je gotovo stotinu ljudi. Zamislite šta bi se dogodilo da smo pred sud izveli jednog sveštenika, koliko bi bilo napada na druge sveštenike”, dodao je Paterson.
U vreme napada u selu Kladi, dakle 1972. u kojoj je u verskim sukobima ubijeno skoro 500 ljudi, mnogi su verovali da je Severna Irska na ivici otvorenog građanskog rata između protestantske većine, koja se zalagala za ostanak pokrajine u Britaniji, i katoličke manjine koja je tražila ujedinjene sa Irskom.
Novinar Malahi Odoherti, autor knjige „Presudna godina, Belfast 1972”, kaže da je napad IRA u selu Kladi bio „traljavo izveden”.
„Njihova namera nije bila da ubiju decu ili bilo koga. Planirana je telefonska dojava da je bomba postavljena, ali se previdelo da je sama IRA dan ranije digla u vazduh telefonsku centralu. Bombaši su trčali od kuće do kuće u tom kraju, u pokušaju da nađu telefon koji radi, ali bez uspeha”, priča on.
Odoherti kaže da je razumljivo to što britanska vlada u tom trenutku nije želela da uhapsi katoličkog sveštenika, iako je imala dokaze da je umešan u napad u Kladiju.
„Za policiju je verovatno hapšenje jednog katoličkog sveštenika bilo nezamislivo... Šta bi se dogodilo da je, u najosetljivijem trenutku, kada je Severna Irska klizila u sveopšti rat dve verske zajednice, jedan katolički sveštenik optužen za teroristički napad”, razmišlja Odoherti.