Do Podgorice za šest sati vozom

Modernizacija pruge Beograd–Bar, posle koje bi putnici tu relaciju prelazili za nešto više od šest sati, mogla bi da košta oko 340 miliona evra. Ovo je pokazala studija tehničko-ekonomske opravdanosti, koju su sačinili stručnjaci Saobraćajnog instituta CIP i italijanskog Italfera.
Konačni verzija ovog dokumenta biće gotova do 1. septembra, što je, kako kaže Milutin Ignjatović, generalni direktor CIP-a, preduslov za izradu projektne dokumentacije i raspisivanje tendera za izvođače radova.
– Pruga koja povezuje Srbiju i Crnu nije rekonstruisana 35 godina. Pravilo je da se remont radi na svake dve i po decenije. Pri proceni stanja pruge i troškova njene obnove  uzeto je u obzir da je ovo najkomplikovanija železnička saobraćajnica u Evropi sa 234 mosta (ukupne dužine 14,6 kilometara) i 254 tunela (ukupne dužine 114 kilometara) – navodi Ignjatović.
U prvoj fazi obnove ovog železničkog pravca dugog 455 kilometara, kaže on, ukinule bi se lagane vožnje, sanirali mostovi, tuneli i klizišta. Potom bi usledio remont pruge – zamena donjeg stroja, pragova, šina i odgovarajućeg pribora. U trećoj fazi je predviđena obnova elektrotehničkih postrojenja, izgradnja tri nove stanice (ukrsnice) i terminala za kombinovani transport, čime bi se prohodnost pruge osetno povećala.
– Očekuje se da vozovi, koji se trenutno od Beograda do Bara kreću brzinom od oko 30 do 60 kilometara na čas, posle obnove vrate na projektovanu brzinu od 75 do 120 kilometara na sat. To znači da bi vreme putovanja umesto dosadašnjih 16-17 sati od glavnog grada Srbije do prestonice Crne Gore bilo skraćeno na prvobitnih šest časova. A uvođenjem modernog voza, takozvanog pendolina (koji, zahvaljujući nagibnoj šasiji, u krivine ulazi sa 20 do 30 odsto većom brzinom nego klasične kompozicije) i na četiri časa – kaže Ignjatović.
Osim skraćenja vremena putovanja, među očekivanim efektima su i podizanje nivoa usluga, povećanje kapaciteta i robnog prevoza bezbednosti i sigurnosti putnika i robe.
Prema podacima koje su imali na raspolaganju saobraćajni stručnjaci, u 2009. godini je barskom prugom prevezeno pola miliona putnika, a prema njihovoj projekciji posle obnove će ih biti četiri puta više. Takođe, prevoz robe bi s prošlogodišnjih dva skočio na pet miliona tona.
Kada će se putnici prevoziti modernizovanom prugom Ignjatović nije mogao da kaže jer najpre treba obezbediti pare. S tehničkog aspekta, kako ističe, za projektovanje je potrebna godina, a za izvođenje radova oko dve.
Budući da ovaj železnički pravac ima šansu da bude deo novog evropskog Koridora 11 (Bari–Bar–Podgorica–Beograd–Temišvar) italijanska vlada, kojoj je ovo najkraća veza s Rumunijom u kojoj posluju njena brojna preduzeća, obezbedila je milion evra za izradu studije.
Naša zemlja ima šansu da modernizaciju pruge finansira putem ruskog kredita namenjenog za infrastrukturu. Ali uslov da 800 miliona dolara za završetak beogradskog železničkog čvora, pruge Valjevo–Loznica i pruge Beograd–Bar bude odobreno jesu završeni projekti i specifikacije troškova sa aktuelnim cenama gradnje.
M. Avakumović