Koliko je dugačak krastavac u Evropi

Da li ćemo, ulaskom u Evropsku uniju, morati da se odreknemo čvaraka i domaće rakije, pečenih prasića i svih onih naših tradicionalnih proizvoda koji nisu po meri i standardima Evrope? Zar je moguće da će srpskim krastavcima biti zatvoren pristup na evropske trpeze samo zato što su veći nego što su odredile briselske birokrate? Možemo li i nakon pristupanja zajedničkom tržištu EU da zadržimo naziv „kajmak”? Odgovor je, naravno: ostaju i prasići i rakija i kajmak... mada će svi prasići morati da imaju pečat, rakiju iz dvorišnog kazana domaćin će nuditi samo svojim gostima, a kajmak i krastavci će na strano tržište uz odgovarajuće potvrde.

„Evropska budućnost” nam je sve bliža, pa se i naši građani sve više zanimaju za ono što ih tamo čeka, naročito brinući čega će sve morati da se odreknu i šta će promeniti u svom svakodnevnom životu. Srbija, naravno, u tome nije izuzetak: i u drugim zemljama koje su pristupale Evropskoj uniji javnost se, odmeravajući dobre i loše strane članstva, često i rado bavila time kako će im biti unutar velike „evropske porodice”. Na veliku žalost evroentuzijasta, mnogi mediji su više pažnje posvećivali nekim sporednim ili čak izmišljenim temama, nego stvarnim problemima (a pokazalo se da su tako nastavili i nakon što su postali deo unije). U tolikoj meri, da se Evropska komisija („vlada EU”) na svom ozvaničenom sajtu posebno pozabavila takvim „mitovima i glasinama” potrudivši se da na svaku netačnu ili pogrešno protumačenu vest pruži pravi odgovor, i da se reši najčešćih stereotipa.

Evo nekih koji su i nama veoma bliski.

Jogurt ostaje jogurt

„Evropska unija će zabraniti uvoz našeg jogurta zato što ne odgovara standardima EU, a ovde ćemo moći da ga prodajemo isključivo pod nazivom fermentisano mleko”, pisao je britanski „Dejli telegraf” u novembru 2003. Samo dan kasnije, „Dejli ekspres” je obavestio svoje čitaoce da će se, po nalogu birokrata iz Brisela, na britanskom tržištu jogurt ubuduće zvati „termički obrađeno fermentisano mleko blagog ukusa”.

Britanski proizvođači jogurta zaista ne mogu da plasiraju neke od svojih artikala u susednoj članici EU, Francuskoj, i upravo je ta činjenica, kao i potreba da se uvede više reda u ponudi različitih vrsta ovog proizvoda na evropskom tržištu, iznedrila ideju da bi uz naziv „jogurt” proizvođači možda trebalo da navedu i neku njegovu dodatnu osobinu. Tako bi se pomoglo i potrošačima da budu detaljno informisani o proizvodu koji kupuju. Ne postoji, međutim, nikakav zvanični predlog o tome, a kad – i ako – Evropska komisija sa njim izađe pred javnost, on će pre zvanične odluke morati da prođe kroz Evropski parlament i Savet ministara EU.

Ništa manje „zabrinjavajuća” bila je informacija objavljena, ovoga puta, u pouzdanom „Tajmsu”, po kojoj novi propisi EU zatvaraju vrata savijenim bananama, iskrivljenim krastavcima i zdepastim šargarepama. Na tržištu EU u prodaji će, rekli su, moći da se nađe samo ono voće i povrće koje ispunjava utvrđene uslove kad su u pitanju veličina, dužina boja i oblik.

Koliko, dakle, mora da bude dugačak, prav i debeo krastavac u Evropskoj uniji?

Odgovor koji smo našli na zvaničnom sajtu Evropske komisije glasi: krastavci ne moraju biti pravi, a podaci o njihovoj dužini, debljini i drugim karakteristikama (uključujući i zemlju porekla) označeni su na kutijama u koje se pakuju da bi trgovci znali kakva im je roba na raspolaganju – što je, inače, stvar međunarodnog dogovora, a ne EU.

Banane se u međunarodnoj trgovini klasifikuju na osnovu opšteprihvaćenih standarda veličine i kvaliteta. Kako su ranije pojedine zemlje primenjivale sopstvene standarde, ministri poljoprivrede država članica EU su zatražile od komisije da ustanovi jedinstvena pravila za tržište tadašnje „petnaestorke”, što je i učinjeno 1994. godine.

Veličina plodova ukazuje na to da li su i koliko zreli, pa je i na tržištu EU prihvaćen ovaj način razvrstavanja voća i povrća koji, međutim, ne važi za organski uzgajano voće i povrće – na njih se primenjuju drugačija pravila.

U zatvor zbog bakinog recepta

Pre nekoliko godina izvesnom seljaku u Austriji zaprećeno je zatvorom ukoliko ne povuče iz prodaje marmeladu od kajsija napravljenu po receptu njegove bake. Čime je jadna staramajka zaslužila ovakvu kaznu? Austrijske vlasti su, pristupanjem Evropskoj uniji 1995. godine, u nacionalno zakonodavstvo prenele, očigledno bukvalno, i evropsku direktivu (iz 1979) koja predviđa da se „marmelada” pravi samo od citrusa, sve ostalo se mora nazivati „džem”. Druge članice EU su postupile pametnije. Recimo, Danci i Grci su zvanično izjednačili značenje obe ove reči, pa po receptu sopstvenih baka mogu mirne duše, bez kršenja domaćih zakona ili evropskih direktiva, kuvati sa šećerom i kajsije, i breskve, i smokve, i šljive… i nazvati ih, kad im se ćefne, jednom marmelada, drugi put džem.

Valjda ćemo i mi tako postupiti, pa ćemo praviti i izvoziti naše pekmeze i slatko ne rizikujući zatvor zbog „pogrešnog” naziva!

Evropska direktiva 2003/89, inače, predviđa da, kao i druge namirnice u maloprodaji, i domaći kolači moraju biti označeni na odgovarajući način, što znači da su navedeni svi sastojci, kako bi kupci izbegli moguće alergijske reakcije. Ovo se na srpskim pijacama već uveliko primenjuje, ali je veoma uznemirilo evropske domaćice koje redovno svoje kolače nude na raznim priredbama, festivalima, božićnim proslavama, humanitarnim akcijama… Zar će i one morati da lepe etikete? Što se tiče EU, nema potrebe. Direktiva se odnosi samo na hranu koja se prodaje u radnjama, a ne i onu u kioscima i na tezgama – osim ako nacionalno zakonodavstvo ne odluči drugačije.

U strahu od strogih briselskih pravila, uglavnom smišljenih da štite interese i zdravlje potrošača, evropski proizvođači, farmaceuti, reklamne agencije i trgovci ponekad preteraju u tumačenju nekih propisa, ili dovedu do apsurda predloge o kojima administracija EU tek razmišlja.

Tako su nastali neki najpoznatiji „evromitovi”: da farmeri u EU moraju svojim svinjama obezbediti igračke da se „zabave”; da će na svim dečjim igralištima biti određena visina ljuljaški; da će poslodavci morati da konsultuju zaposlene o vrsti čaja i boji tepiha u preduzeću; da seljaci neće smeti da voze traktore duže od nekoliko sati dnevno, a svako jaje koje iznesu na pijacu moraće da nosi oznaku sa adresom i imenom kokoške i vlasnika; da će biti zabranjeno 300 kozmetičkih vitaminskih tretmana za lice, kao i razni biljni preparati (od aloje vere i ženšena); da mesari neće smeti da daju kosti mušterijama za njihove pse…

Sporni i dekoltei

Pozivajući se na predloge koji nikad nisu usvojeni, ili pogrešno tumačeći postojeće, mediji u EU su objavili i da će biti zabranjeni mleko od soje i plazma televizori; da će sva ambulantna kola u EU biti prefarbana u žuto; da će svaki putnički automobil morati da ima „crnu kutiju” poput one u avionima; da će građevinski radnici u EU po najvećoj vrućini morati da nose majice sa rukavima, kako ne bi izgoreli i dobili rak kože...  

Neka navodna pravila doneta u EU, o kojima pišu mediji, toliko su apsurdna da je teško poverovati da bi i najokoreliji briselski birokrata stao iza njih. Takva je, recimo, „obaveza” prevoznika da na svakih 50 kilometara zastane i polije svežom vodom žive školjke koje transportuje, kako bi se osvežile. Ovu glupost je januara 1996. objavilo sedam velikih dnevnih listova u Britaniji (pored ostalih i ugledni „Tajms”).

„Navijači na utakmicama ubuduće neće smeti glasno da bodre igrače, a moraće da se utišaju i posetioci kafana i barova”, preneli su mediji pre nekoliko godina, kad je u EU predložen propis o smanjenju buke – na radnim mestima poput fabrika ili aerodroma. „Oštećenje sluha je najčešća profesionalna bolest u EU i moramo zaštititi zaposlene koji su izloženi prevelikoj buci… ali ne u kafićima i na sportskim stadionima”, glasilo je zvanično objašnjenje.

Sa najvećim gnušanjem, zvaničnici EU su demantovali i vest (takođe objavljenu u nekoliko medija) da će, na zahtev Italije, iz evropskih fondova biti plaćeno milion evra za „obuku” mladih televizijskih voditeljki šou programa i kvizova. Odbačeno je i novinarsko tumačenje novih propisa EU o zabrani polne diskriminacije, po kojoj će zaposlenim ženama biti plaćeni kursevi golfa ako rade u firmi u kojoj su njihove muške kolege stekle „profesionalnu prednost” sklapajući poslove na terenima za golf; da konobarice i šankerke više neće smeti da otkrivaju dekolte, ili da će biti zabranjeno (javno) obraćanje pripadniku/ci suprotnog pola sa „srce”, „dušo” ili „ljubavi” (što je inače u Britaniji uobičajeno).

Mitovi o privilegijama i rastrošnosti evropskih zvaničnika i EU administracije ponekad su zasnovani na činjenicama (kao što su velike plate, visoke dnevnice i mogućnost da pravdaju neke inače potpuno besmislene troškove) ali su češće veoma daleko od stvarnosti, kao što je bila vest o navodnoj odluci da se zvaničnici EU mogu penzionisati sa 50 godina života ili da svaki od njih (kad su u pitanju muškarci) besplatno dobijaju po šest tableta „vijagre” mesečno. Nije, naravno, tačno ni da su oni izuzeti od zakona, kako su izvestili neki mediji. Mada to pokušavaju. Baš kao i neki naši...

Šta Evropljani misle o nama…

–Čini se da je ovih 10 godina pristupanja Srbije Evropskoj uniji obeleženo predrasudama sa obe strane. I topozitivnim i negativnim jednako. Srbija je ušla u taj proces sa imidžom demokratske zemlje čiji su građani uspeli da mirnim putem sruše jedan nedemokratski režim… ali je istovremeno i nasleđe devedesetih godina prošlog vekaostalo kao tamna senka u sećanju ljudi u Evropi. Mnoge posledice tog doba nisu do danas iskorenjene.

S druge strane, građani Srbije su, puni optimizma, očekivali da će članstvom u EU svi njihovi problemi i nedostaci naše države, društva, ekonomije biti rešeni. Ta najveća zabluda ni posle cele jedne decenije ne jenjava, mada polako postajemo svesni da jedino mi sami možemo da utičemo na napredak u svom životu, okruženju i državi, i da je prihvatanje evropskih standarda, pravila i zakona, tek sredstvo,ili najbolji način da to postignemo – kaže Maja Bobić, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji.

...a šta mi o Evropi?

Istraživanja u Srbiji pokazuju da su našim građanima u odnosima sa EU najvažniji slobodno putovanje, viši životni standard, veće mogućnosti zapošljavanja, kao i uređivanje stanja u našoj zemlji, pre svega kroz suzbijanje korupcije i obezbeđivanje dugotrajne stabilnosti, navodi naša sagovornica i dodaje:

– Mislim da ovakvi stavovi oslikavaju zrelost i realizam naših građana, mada je sasvim izvesno da dvotrećinska podrška članstvu u EU nije zasnovana na konkretnim saznanjima šta put ka članstvu i članstvo zapravo znače. Negativne asocijacije su uglavnom vezane za gubitak nacionalnog i kulturnog identiteta, kao i za predstavu da ćemo biti jeftina radna snaga ili da će domaća poljoprivreda biti uništena.

Kako se izboriti sa ovakvim predrasudama?

– Budući da je njihov glavni uzrok neznanje i činjenica da je Srbija godinama bila izolovana od sveta, Evropski pokret se usmerio na programe koji će mlade (đake, studente, poljoprivrednike...) iz Srbije povezati sa vršnjacima i kolegama iz Evrope. Možda je najveća kampanja u tom smislu bila akcija Fonda za otvoreno društvo „Srbija u EU – šta od toga imam ja, šta od toga ima moj grad?”, kad je organizovano oko 300 interaktivnih panela širom zemlje na temu pridruživanja Srbije EU.Na žalost, ozbiljnija rasprava o EU i konkretnim pitanjima vodi se pretežnou predizbornom periodu,a to važi i za političku elitu i za naše civilnodruštvo. Takođe postoji tendencija da se veliki broj rešenja i zakona donosi pod izgovorom „Evropa to traži od nas” , što samo pojačava predrasude o EU – navodi naša sagovornica.

----------------------------------------------------

Evromit o „Milioneru”

Jedan od „evromitova” koji je najviše potresao javnost je navodna najava da će, u skladu sa namerom Evropske komisije da onemogući zloupotrebe i prevare u velikim reklamnim nagradnim igrama i igrama na sreću, ukinuti i televizijski kviz „Želite li da postanete milioner?”. Iako je komisija zaista predložila da se zabrane sva promotivna takmičenja na kojima je nagrada veća od 100.000 evra, taj predlog (još) nije usvojen. A za izuzeće „Milionera” iz takve odluke se najviše zalagala Grčka.

-------------------------------------------------------------------------- 

Odnosi Srbije i EU

Posle čitave decenije priprema, Srbija je decembra prošle godine podnela i zvaničan zahtev da postane članica Evropske unije, organizacije u kojoj se, među 27 država, već nalaze neki njeni susedi (Mađarska, Bugarska, Rumunija) dok su drugi, poput nje, na „listi čekanja” (Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Albanija i BiH). A evo i kratke hronologije odnosa Srbije i EU:

• 2001–2006: Srbija aktivno učestvuje u Procesu stabilizacije i pridruživanja (konsultativne radne grupe, zatim unapređeni stalni dijalog)

• April 2005: Evropska komisija usvaja Studiju o izvodljivosti i preporučuje početak pregovora sa Srbijom, koji Savet ministara EU odobrava 3. oktobra iste godine

• 20. oktobar 2005: Evropska komisija počinje pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP)

• 3. maj 2006: obustavljeni pregovori zbog nedovoljne saradnje sa tribunalom u Hagu.

• 13. jun 2007: obnovljeni pregovori o SSP

• 7. novembar 2007: parafiran SSP

• 29. april 2008: potpisan SSP i Prelazni trgovinski sporazum (ali odmah „zamrznut”)

• 1. februar 2009: Srbija jednostrano počela da primenjuje Prelazni sporazum

• 19. decembar 2009: za državljane Srbije ukinute šengenske vize

• 22. decembar 2009: podnet zahtev za članstvo Srbije u EU