Špijunske „čarke“ Berlina i Moskve

Vest o zagonetnoj smrti general-majora Jurija Ivanova, zamenika šefa ruske vojne obaveštajne službe GRU, koja je početkom nedelje obišla svet, dobila je juče svoj nastavak u Nemačkoj.
Korigujući prvobitne spekulacije o likvidaciji Ivanova u Moskvi, nemački dnevnici su izvestili: ribari su pronašli telo ruskog obaveštajca u turskom priobalju, uz granicu prema Siriji. Opširniju informaciju ponudili su „Velt“ i „Zidojče cajtung“: „Ivanov je bio u inspekciji ruske baze u izgradnji, u blizini sirijskog grada Tartus... Poslednji put je viđen uoči sastanka sa pripadnicima sirijske obaveštajne službe.“

Napisi su bazirani na informacijama iz dva vremenska perioda. Spekuliše se da je reč o „tempiranom otkriću“. Iz „fabrike” u Berlinu (prikupljanje informacija u inostranstvu), navodno, potiče vest sa početka nedelje – o boravku Ivanova u Siriji. Objavljena je tek juče, uz dodatnu informaciju koja se pripisuje izvorima iz „sanatorijuma”, u Pulahu kraj Minhena (kontraobaveštajni rad) o svrsi Ivanovog putovanja. Ponuđena je novinarima uoči suđenja u Minhenu Austrijancu Haraldu S. zbog špijunaže po nalogu ruske obaveštajne službe SVR.

Bivšem mehaničaru austrijske eskadrile AB 212 helikoptera „evrokopter“, tipa koji poseduje i Nemačka, preti kazna do dve godine zatvora. Pitanje je, ipak, da li bi presuda postala pravosnažna. Pre dve godine, Harald Alojz Sodnikar oslobođen je optužbe pred austrijskim sudom.

Povezivanje vojne namenske špijunaže po nalogu obaveštajne službe SVR, za koju se tereti Sodnikar, i smrti drugog čoveka ruske GRU u Siriji, podseća na „sabiranje krušaka i jabuka“.

(/slika2)

Detaljnijom analizom, dolazi se do zaključka da je reč o povezivanju poznatih činjenica sa skrivenom namerom: javnosti bi trebalo predočiti da ruska obaveštajna i vojna obaveštajna služba „ortački“ dejstvuju širom sveta.

Uznemirena javnost, smatraju upućeni, dala bi težinu zahtevima obaveštajnog vrha Nemačke da se budžeti povise: izgradnja nove centrale u Berlinu „krnji” odobrene budžete. Do sada je utrošeno 720 miliona evra.

Praksa BND-a – kritičari govore o tvrđenju pazara – nije nova. Uoči postavljanja zahteva za povišenje budžeta plasiraju se vesti da ruski operativci ne zaobilaze Nemačku. Opravdanost se dokazuje kroz diplomatske čarke: Berlin periodično proteruje ruske diplomate iz zemlje.

Nepoželjne proglašavaju agentima GRU ili špijunima SVR-a.

Od 2004. godine, kada je proteran ruski konzul u Hamburgu Aleksandar Kuzmin, kao špijun SVR, preko pomoćnika vojnog atašea Aleksandra Parfentijeva, osumnjičenog u 2005. godini za špijunažu za GRU, proterano je dvadesetak ruskih diplomata: „Rusi prikupljaju poverljive podatke o vodećim političarima – uticaj se ne širi kontrolom gasovoda, već saznanjima o ranjivosti političara“, ističe se, bez navoda konkretnih dokaza.

Minhenski proces je povod da se razmotri i uloga bivšeg atašea Rusije u Beču, Vladimira Vošova. Proglašen je vodećim oficirom optuženog Austrijanca i nekolicine nemačkih državljana. Minhen traži njegovo izručenje, premda Rusija ne isporučuje svoje državljane. Mediji to drugačije tumače: „Moskva štiti Vošova – ličnog prijatelja Vladimira Putina.“

Miloš Kazimirović