Šah kao izborni predmet

Osnovci će od sledeće školske godine učiti i šah isto kao što, recimo, uče i veronauku, građansko ili "od igre do računara". Dakle, kao izborni predmet. Tako je ova drevna igra dobila novi, viši status s obzirom na to da su i do sada đaci imali priliku da u učionicama igraju šah i da ih podučavaju šahovski treneri, ali u okviru sekcija, a ne školskog predmeta. Članovi Nacionalnog prosvetnog saveta su upravo ovih dana dali "zeleno svetlo" za uvođenje šaha u nastavu. Tako će od sledeće jeseni učenici od prvog do četvrtog razreda osnovne škole moći, ako žele, da uče šah kao izborni predmet – po čas sedmično ili 36 časova godišnje. Dobijaće opisne ocene.

Šahovska tabla i figure neće, međutim, moći da zamene sticanje znanja iz religije, niti građansko vaspitanje. Po svojoj prilici, igra belim i crnim figurama biće u konkurenciji samo sa drugim izbornim predmetima, a učiće se samo uz veronauku ili građansko.

Najveć problem u ovom trenutku predstavljaju predavači i udžbenici. Školske knjige za šah tek treba da se urade, a zakon nalaže da nastavu u školama mogu da drže samo stručnjaci sa fakultetskom diplomom. Mnogi majstori šaha nisu završili fakultet. Istovremeno, pojedini nastavnici u šahu vide šansu da dopune, odnosno ispune propisani fond časova.

– Upravo zbog toga je i predviđeno da se šah kao nastavni predmet u školama uči od sledeće školske godine, a ne od ove jeseni – objašnjava za "Politiku" šahovski trener, majstor FIDE Jovan Todorović, član Komisije za šah u školama Udruženja inicijative za šah "Odličan potez". Do sledeće školske godine bi trebalo da budu pripremljene i odštampane đačke knjige za šah i obučeni nastavnici za držanje časova iz ovog predmeta.

– Šah vaspitava ličnost, jača karakter. Kroz šah svako nauči da mu život zavisi od sopstvenih dela, odluka, poteza – naglašava Todorović.

On smatra da je dobro da deca igraju šah, jer se tako uče odgovornosti. Shvataju da mogu da isprave propuste, osposobljavaju se za rešavanje problema. Uče da analiziraju sopstvene greške, da budu strogi prema sebi. Vide da uvek može mnogo toga da se učini bez obzira na objektivne okolnosti. Tako se zapravo razvija ličnost koja kasnije neće za sve svoje promašaje i neuspehe kriviti druge.

– Razvija se samostalnost i izgrađuje fer-plej – poručuje stručnjak za šah, inače, profesor fizike u beogradskoj Osnovnoj školi "Banović Strahinja" gde već drugu godinu drži i šahovsku sekciju.

Šah je igra imaginacije i strategije, koja obezbeđuje pravila, poredak i mogućnosti za intelektualni rast, piše, između ostalog, u materijalu koji su razmatrali članovi Nacionalnog prosvetnog saveta. Tu se ističe da nastavnik koji predaje ovaj predmet treba da pomogne učenicima da prepoznaju univerzalne vrednosti, da razviju kulturu govora, da nauče šahovsku terminologiju. Pravilno je, recimo, reći "uzima", a ne "jede", ili "tuče". Ne kaže se "pion", već "pešak". Pravilno je kazati "skakač", a ne "konj", "lovac", a ne "laufer". Češće se, na primer, izgovara "dama", a ne "kraljica".