Razlike oko Kosova

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 7. septembra – Veze između Vašingtona i Beograda se istrajno unapređuju a njihova saradnja će se razviti još više kad Ratko Mladić bude izručen Haškom tribunalu, čime će se ujedno olakšati priliv kapitala u Srbiju i njeno brže priključivanje evroatlantskim integracijama. Takva saglasnost postignuta je u nizu ovdašnjih razgovora predsednika Srbije Borisa Tadića s visokim američkim zvaničnicima.

Moji sagovornici i ja imali smo gotovo identične stavove o pravcima političke, ekonomske, vojne saradnje, budućem članstvu Srbije u evroatlantskim strukturama i EU, a jedino smo se razlikovali oko Kosova – precizirao je Tadić sinoć novinarima. Većina sagovornika mu je, kako kaže, rekla da je "ovde već skoro uobličen stav da Kosovo treba da dobije neku vrstu nezavisnosti", a on je izrazio neslaganje s tim stavom i upozorio da bi davanje nezavisnosti pokrajini moglo da destabilizuje i Srbiju i druge zemlje regiona.

Na sastancima s predsednikovim savetnikom za nacionalnu bezbednost Stivenom Hedlijem i sa oko 30 vodećih senatora Tadić je ponovio da Srbija smatra da Kosovo ne treba da dobije nezavisnost već suštinsku autonomiju. "Hedli nije izneo viđenje SAD na tu temu ali smo se složili da i dalje treba u pregovaračkom procesu tražiti rešenje koje bi predstavljalo održiv kompromis" – dodao je.

Pri tom je Tadić napravio dva poređenja sa zbivanjima u drugim delovima sveta. Prvo: održiva rešenja potrebna su na Balkanu kao što su potrebna i na Bliskom istoku. Drugo: ponovivši da je "manevarski prostor Srbije (u kosovskom pitanju) dramatično ograničen zbog svojevremene politike Slobodana Miloševića", on je današnjim izlaganjem u fondaciji "Heritidž" pozvao Amerikance da se zapitaju o kretanjima u Iraku, koji je  njihovo najveće sadašnje iskušenje – da li ratni zločini Sadama Huseina mogu da budu razlog za razbijanje zemlje koju je on vodio?

Tadić je sagovornike upozorio i da bi mogla biti kontraproduktivna nastojanja, kakva se ovde čuju, za ubrzavanje pregovaračkog procesa oko Kosova i Metohije. U "Heritidžu" je, stoga, predložio "putnu mapu" po kojoj bi se prvo konsolidovala demokratija u Srbiji kako bi ona sa ostalim zemljama zapadnog Balkana "punom parom krenula u evropski integracioni proces" pri čemu bi "jedini put ka sigurnom i trajnom rešenju za Kosovo prolazio kroz Brisel". "Jedino tako možemo stići do uzajamno prihvatljivog rešenja za status Kosova", ocenio je.

U narednom periodu ćemo videti da li će moja argumentacija izazvati promene u stavovima Vašingtona – poručio je Tadić. Uz napomenu da "nije vreme da očekujemo ogromne promene, ali je važno da učinimo sve što možemo".   

Na pitanje da li bi njegova argumentacija mogla da produži pregovore o statusu Kosova, čiji kraj Kontakt grupa očekuje u ovoj godini, Tadić je odgovorio: "Ne mogu da procenim reagovanje američke administracije. Izneo sam argumentaciju da se ne radi samo o pregovorima o statusu Kosova već o stabilnosti svih država regiona uključujući i Srbiju. Sada je na američkoj strani da napravi analizu mojih stavova."

Naša pregovaračka pozicija bila bi kudikamo snažnija da je rešen "slučaj Mladić" – ocenio je. Tadić je potom naglasio da i njegovi sagovornici ovde smatraju, kao i on, da "problem Kosova ne treba ni na koji način da ugrozi veze između SAD i Srbije čiji diplomatski odnosi ove godine obeležavaju 170. godišnjicu. Svi oni žele, preneo je, najtešnje strateške odnose sa Srbijom "bez čije stabilnosti nema ni stabilnosti u jugoistočnoj Evropi gde je ona centralna zemlja".