Nade i strahovi

Imajući na umu da su njihove zemlje odnedavno u EU, građani deset priključenih zemalja i dalje imaju pomešana osećanja o tom članstvu. U prethodnoj godini kada su više nade polagali u školovanje i nove obrazovne mogućnosti u ostalim zemljama EU, njihove brige sada polako rastu. Mnogi primećuju porast cena, niži standard života, povećanu korupciju i manju sigurnost u pogledu posla u svojim zemljama. Međutim, sveobuhvatno, mnogi građani novih zemalja EU očekuju pozitivni razvoj u narednih pet godina.

Za potrebe istraživanja "EU Index Study", GfK Custom Research Worldwide ispitao je 9.300 ispitanika u deset zemalja priključenih Evropskoj uniji. Postavljeno im je sledeće pitanje: "Kako će se razvijati vaša zemlja posle priključena EU u ovom trenutku i kakav razvoj očekujete u narednih pet godina?" Građani su procenjivali sve sfere života pa i nacionalni identitet, običaje, životni standard, korupciju, cene. Istraživanje je obuhvatilo Estoniju, Mađarsku, Letoniju, Litvaniju, Maltu, Poljsku, Češku Republiku, Slovačku, Sloveniju i Kipar i realizovano je pred kraj prošle godine.

Ubrzo pošto su se njihove zemlje priključile EU 2004. godine, oko 75 odsto građana novih članica verovalo je da će otvaranje granica stvoriti nove obrazovne i poslovne mogućnosti u ostalim evropskim zemljama. Ali početkom 2005. godine manje od 60 odsto se slagalo sa ovim, dok je u trećem talasu istraživanja, dva od tri ispitanika se slagalo sa tvrdnjom.

Kao što je i prethodno bilo očekivano, studenti su imali izrazito pozitivan stav prema novoj situaciji. Oko 75 odsto je očekivalo da će im priključenjem njihovih zemalja EU biti omogućeno dobro obrazovanje i poslovne mogućnosti u starim članicama EU. Građani sa najnižim obrazovanjem su bili manje poverljivi sa 56 odsto, mada se trend u ovoj grupi takođe smatra pozitivnim (prethodna godina: 45 odsto).

Naročito Litvanci (84 odsto), Estonci (79) i Letonci (77) očekuju pronalaženje dobrih poslovnih mogućnosti u ostalim evropskim zemljama. I Slovaci posmatraju mogućnosti obrazovanja u ostalim članicama EU kao izuzetno povoljne.

Dajući odgovor na pitanje u pogledu sigurnosti zaposlenja u njihovoj zemlji, 44 odsto ispitanika nije očekivalo nikakve promene, 32 odsto je očekivalo da će biti više zabrinuti oko pronalaženja posla, samo 16 odsto da će sigurnost porasti. Litvanci su veliki optimisti, približno četiri od deset ispitanika veruje da sigurnost posla u njihovoj zemlji stalno raste. Građani Malte su manji optimisti. Većina veruje da će u budućnosti sigurnost posla opasti.

Svojevremeno je skoro jedan od tri ispitanika očekivao da će članstvo u EU dovesti do višeg životnog standarda i sigurnije zdravstvene zaštite. Međutim, u poslednjoj godini samo jedan od sedam ima takva očekivanja. Broj onih koji su predviđali poboljšanje sistema zdravstvene nege kao rezultat priključenja njihove zemlje EU takođe je opao. Godine 2004. jedan od troje verovao je da će se to dogoditi, ali sada samo 12 odsto misli tako.

I zabrinutost oko porasta cena blago raste. U 2004. godini 81 odsto građana je verovalo da će novo članstvo dovesti do neznatnog porasta cena. U 2005. taj broj je pao na 78 odsto, a građani Litvanije i Letonije su naročito bili zabrinuti – 98 odsto odnosno  počelo je da ispoljava anksioznost u vezi sa porastom cena.

Pitani da li će članstvo u EU promeniti korupciju u njihovim zemljama, broj onih koji veruju da će se situacija poboljšati značajno je opao. Približno četiri od deset građana smatra da je korupcija rasprostranjenija u njihovim zemljama, uprkos EU zakonodavstvu.

Oko 16 odsto ispitanika je ispoljilo strah od gubitka tradicije i kulture svojih zemalja, a čak 61 odsto građana ne veruje da će otvaranje granica ka zapadu uticati na vrednosti i tradiciju njihove kulture. Čak 14 odsto građana veruje da će članstvo u EU podstaći nacionalni senzibilitet i identitet.

Danas samo jedan od sedam ispitanika veruje da će se životni standard poboljšati nakon priključenja EU. Ali istraživanje je pokazalo da više od trećine građana novih zemalja EU, odgovarajući na pitanje kako će se životni standard razvijati u narednih pet godina, očekuje napredak – 31 odsto očekuje sigurnost oko posla (mada, samo 16 odsto misli da će se to dogoditi u kratkom periodu), 12 odsto veruje u poboljšanje zdravstvene nege u kratkom vremenskom periodu (ali 37 odsto da će se to dogoditi u vremenskom periodu srednje dužine). Međutim, nema promena u pesimističkoj proceni (petogodišnja prognoza) trendova cena – čak 75 odsto ispitanika ne sumnja u porast cena.