Наде и страхови

Имајући на уму да су њихове земље однедавно у ЕУ, грађани десет прикључених земаља и даље имају помешана осећања о том чланству. У претходној години када су више наде полагали у школовање и нове образовне могућности у осталим земљама ЕУ, њихове бриге сада полако расту. Многи примећују пораст цена, нижи стандард живота, повећану корупцију и мању сигурност у погледу посла у својим земљама. Mеђутим, свеобухватно, многи грађани нових земаља ЕУ очекују позитивни развој у наредних пет година.

За потребе истраживања "EU Index Study", GfK Custom Research Worldwide испитао је 9.300 испитаника у десет земаља прикључених Европској унији. Постављено им је следеће питање: "Како ће се развијати ваша земља после прикључена ЕУ у овом тренутку и какав развој очекујете у наредних пет година?" Грађани су процењивали све сфере живота па и национални идентитет, обичаје, животни стандард, корупцију, цене. Истраживање је обухватило Естонију, Мађарску, Летонију, Литванију, Малту, Пољску, Чешку Републику, Словачку, Словенију и Кипар и реализовано је пред крај прошле године.

Убрзо пошто су се њихове земље прикључиле ЕУ 2004. године, око 75 одсто грађана нових чланица веровало је да ће отварање граница створити нове образовне и пословне могућности у осталим европским земљама. Али почетком 2005. године мање од 60 одсто се слагало са овим, док је у трећем таласу истраживања, два од три испитаника се слагало са тврдњом.

Као што је и претходно било очекивано, студенти су имали изразито позитиван став према новој ситуацији. Око 75 одсто је очекивало да ће им прикључењем њихових земаља ЕУ бити омогућено добро образовање и пословне могућности у старим чланицама ЕУ. Грађани са најнижим образовањем су били мање поверљиви са 56 одсто, мада се тренд у овој групи такође сматра позитивним (претходна година: 45 одсто).

Нарочито Литванци (84 одсто), Естонци (79) и Летонци (77) очекују проналажење добрих пословних могућности у осталим европским земљама. И Словаци посматрају могућности образовања у осталим чланицама ЕУ као изузетно повољне.

Дајући одговор на питање у погледу сигурности запослења у њиховој земљи, 44 одсто испитаника није очекивало никакве промене, 32 одсто је очекивало да ће бити више забринути око проналажења посла, само 16 одсто да ће сигурност порасти. Литванци су велики оптимисти, приближно четири од десет испитаника верује да сигурност посла у њиховој земљи стално расте. Грађани Малте су мањи оптимисти. Већина верује да ће у будућности сигурност посла опасти.

Својевремено је скоро један од три испитаника очекивао да ће чланство у ЕУ довести до вишег животног стандарда и сигурније здравствене заштите. Међутим, у последњој години само један од седам има таква очекивања. Број оних који су предвиђали побољшање система здравствене неге као резултат прикључења њихове земље ЕУ такође је опао. Године 2004. један од троје веровао је да ће се то догодити, али сада само 12 одсто мисли тако.

И забринутост око пораста цена благо расте. У 2004. години 81 одсто грађана је веровало да ће ново чланство довести до незнатног пораста цена. У 2005. тај број је пао на 78 одсто, а грађани Литваније и Летоније су нарочито били забринути – 98 одсто односно  почело је да испољава анксиозност у вези са порастом цена.

Питани да ли ће чланство у ЕУ променити корупцију у њиховим земљама, број оних који верују да ће се ситуација побољшати значајно је опао. Приближно четири од десет грађана сматра да је корупција распрострањенија у њиховим земљама, упркос ЕУ законодавству.

Око 16 одсто испитаника је испољило страх од губитка традиције и културе својих земаља, а чак 61 одсто грађана не верује да ће отварање граница ка западу утицати на вредности и традицију њихове културе. Чак 14 одсто грађана верује да ће чланство у ЕУ подстаћи национални сензибилитет и идентитет.

Данас само један од седам испитаника верује да ће се животни стандард побољшати након прикључења ЕУ. Али истраживање је показало да више од трећине грађана нових земаља ЕУ, одговарајући на питање како ће се животни стандард развијати у наредних пет година, очекује напредак – 31 одсто очекује сигурност око посла (мада, само 16 одсто мисли да ће се то догодити у кратком периоду), 12 одсто верује у побољшање здравствене неге у кратком временском периоду (али 37 одсто да ће се то догодити у временском периоду средње дужине). Међутим, нема промена у песимистичкој процени (петогодишња прогноза) трендова цена – чак 75 одсто испитаника не сумња у пораст цена.