„Početnica za nepismene” Dubravke Ugrešić

Gošća iz Amsterdama, književnica Dubravka Ugrešić ovih dana boravi u Beogradu povodom svoje prve izložbe kolaža „Početnica za nepismene”, u galeriji Grafičkog kolektiva, kao i knjige eseja „Napad na minibar”, u izdanju „Fabrike knjiga”.

Ovom izložbom, autorka problematizuje bukvar, ne samo kao temelj pismenosti i osnovni pedagoški model već i kao sredstvo integrisanja u vladajući ideološki sistem i kulturni milje, a kao tematski okvir poslužila joj je „Početnica za nepismene”, štampana 1946. u Zagrebu. Ovim kolažima prethodio je i esej „Početnica”, iz 1991. godine, iz knjige „Kultura laži”, u kojem umetnica poredi bukvare s kraja 19. veka, iz sredine i kraja 20. veka.

Knjiga, pak, „Napad na minibar” zbirka je tekstova nastalih u poslednje tri godine, koji su bili objavljivani u poljskim novinama „Gazeta Wyborcza”, u engleskom „The Drawbridgeu”, u švajcarskom NZZ-u, u beogradskoj „Reči”, kao i na sajtu Peščanika. Pored uvodnog teksta o verskom genu koji je izražen u svakome, tu su i najrazličitiji tekstovi, politički, o našim krajevima, kao o i Zapadnoj Evropi, zatim o poseti Golom otoku, o tome kako se postaje „veštica”, o domovini, o Radovanu Karadžiću, o karaoke kulturi…

Na konferenciji za novinare koja je juče upriličena u Narodnoj biblioteci, govorio je i istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević, ukazujući najpre ne samo na odnose slika i reči (svi su pismeni, a niko ne čita, vlada vizuelna nepismenost, a okruženi smo slikama), već i na njihovu ličnu i intimnu dimenziju. Autorka je zatim izjavila:

– Ne shvatam sebe kao vizuelnog umetnika, taj vizuelni izraz korespondira sa davnim tekstom „Početnica”, nastalim u vreme raspada Jugoslavije, kao i sa novim „Karaoke kultura”, u kojem definišem fenomen digitalnog. Kada sam 1991. godine listala bukvar iz 1957, upravo iz dečje perspektive ukazala mi se metafora rata i raspada, kao i razdvajanje koje će uslediti – razvod jezika, ćirilice i latinice, zasebni bukvari. Esej „Karaoke kultura” govori o kraju Gutenbergove galaksije, i ulasku u novu, digitalnu kulturu, u kojoj se knjiga preselila na Internet. Ono što sada dominira milioni su fanova, amatera koji pišu, pevaju, crtaju. Tako da se ostvaruje ona misao komunizma da će svi stvarati. Moja je teza da je komunizam umro, a da su amateri pobedili – rekla je Ugrešićeva.

Odgovarajući na pitanja novinara, Dubravka Ugrešić je kulturni prostor bivše Jugoslavije okarakterisala kao haotičan, u velikoj meri slomljen provincijalizmom, ali i dinamičan. Medije na ovom prostoru nazvala je „strašnima”, sa mnogo nečitljivih novinskih tekstova i pornografskih sadržaja.

M. V.