Sekularna država kao rešenje

Mešanje vere tj. crkve i politike neminovno dovodi do ekstremizma kakav trenutno buja u Sandžaku. Novi Pazar je postao mesto direktne konfrontacije jednog dela Islamske verske zajednice i države Srbije. Mislim da su naivne, pojednostavljene i pogrešne tvrdnje da je konflikt nastao samo kao rezultat političke ambicije Muamera Zukorlića. Upravo obrnuto, mislim da je njegova ambicija porasla kao posledica niza okolnosti koje ću pokušati da nabrojim.
Najpre, ne treba zaboraviti da su političke tenzije među Bošnjacima u Sandžaku postojale i ranije, pre svega između Ljajića i Ugljanina. Borba za lokalnu vlast ih je već tada u nekoliko navrata dovela na rub fizičkih obračuna. Prividan „mir” postignut je njihovim ulaskom u vladu. Dolaskom u Beograd, gde provode najveći deo vremena, donedavno ljuti politički protivnici kao da su zaboravili odakle su potekli. Iza sebe su u Novom Pazaru ostavili prazan prostor. Zukorlić ga je jednostavno osvojio svodeći svoj politički diskurs isključivo na lokalne probleme i tako se nametnuo kao politički, a ne samo verski vođa Bošnjaka. Pri tom on igra na veoma opasnu analogiju sa traumatičnim iskustvom Kosova, procenjujući da je u ovom trenutku, zauzeta kosovskim pitanjem i ekonomskom krizom, država slaba i da mu to otvara mogućnost da ostvari optimum svojih planova.
Mnogo dublji koren sandžačke krize leži u pogrešnoj politici države prema crkvama i verskim zajednicama. Uzrok vidim u početku devedesetih kada je Srpska pravoslavna crkva postala bitno obeležje novog identiteta kojim se dokazivalo srpstvo i iskazivao „pravoverni” odnos prema „mrskoj komunističkoj prošlosti”. U svojevrsnom zanosu država je zaboravila svoj sekularni karakter i širom otvorila vrata pre svega SPC koja je dobila svojevrsni monopol na prisustvo u politici. Visoki funkcioneri konsultuju se sa crkvom o političkim pitanjima, političke partije, opštine, skoro sve državne institucije, čak i vojska i BIA dobile su svoje slave. U skoro svakoj javnoj ustanovi može se videti krst ili ikona. Sva obeležja su dakle pravoslavna. Ali onog trenutka kada si crkvu uveo u politiku uveo si politiku u sve crkve i verske zajednice. Budući da nisu prisutne u istoj meri kao SPC u javnom prostoru, neke od njih, a pre svega Zukorlić, pokušavaju da formiraju svoje paradržavne institucije i svoje na veri zasnovane regione. A šta biva kad crkveni dostojnici vladaju vidimo na primerima iz sveta i od toga možemo samo da strepimo. Crkva po svojoj suštini nije demokratska tvorevina, ona ne trpi različito mišljenje, ona ga kažnjava. Uzmite za primer Irak u kome se krvavi unutrašnji rat nastavlja na verskoj podeli. To je scenario koji na svaki način treba izbeći.
Na delikatnom terenu Sandžaka, gde su posledice rata u Bosni prisutnije nego na drugim mestima, trebalo je i treba voditi promišljenu, izbalansiranu politiku uvažavanja Islamske verske zajednice. Zagovornici striktnog poštovanja sekularne države opominjali su na opasnosti različitog tretiranja verskih zajednica koje je ugrađeno i u zakon. Proglašavani su za mondijaliste i nepatriote. Nažalost, u slučaju Sandžaka naša država se na neprimeren i neodgovoran način umešala prvo u podelu unutar Islamske zajednice, a potom i u izbor Nacionalnog saveta Bošnjaka. Bio je to pogrešan pokušaj da se uvede politička kontrola nad voljom građana. Sada Zukorlić na tome gradi svoju argumentaciju i dokazuje nepravdu koja se navodno nanosi muslimanima u Srbiji. Doda li se tome galopirajuće siromaštvo i nezaposlenost stvara se plodno tlo za sve vrste demagogije, pa i verske.
Nema lakog i brzog načina da se situacija popravi. Ako smo išta naučili iz slučaja Kosovo onda je to da se sa političkim neistomišljenicima mora razgovarati. Druga lekcija je da moramo tražiti i koristiti saveznike za svoju politiku. Zukorlić je težak i vešt sagovornik i valja ga ozbiljno shvatiti. Proces dogovaranja će dugo trajati i neće biti uspešan ako ne bude praćen i intenzivnim ekonomskim ulaganjima. Možda je to prilika za Ljajića i Ugljanina da se, kao najbolji poznavaoci lokalnih prilika, prihvate ovog teškog i odgovornog zadatka.
direktor ,,Građanskih inicijativa”