Stvaranje iluzija

Nedavna izjava Martija Ahtisarija, izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kofija Anana za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije, da su Srbi kao narod odgovorni za zločine koje je počinio režim Slobodana Miloševića devedesetih godina prošlog veka, izazvala je oštra reagovanja u Srbiji, a sam Ahtisari je kasnijim "objašnjenjima" samo "dolio ulje na vatru".

Ahtisari je, međutim, pre nekoliko godina o krivici Srba izneo nešto drugačiji stav. Tako je u knjizi "Misija u Beogradu", koja je 2000. godine objavljena u Finskoj, a naredne 2001. u Beogradu, na srpskom jeziku, napisao sledeće: "Ovde bih napomenuo da je Haški tribunal za zločine u bivšoj Jugoslaviji 27. 5. 1999. godine podigao optužnicu protiv jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, zatim predsednika Srbije Milana Milutinovića, potpredsednika vlade Nikole Šainovića, komandanta VJ Dragoljuba Ojdanića i ministra unutrašnjih poslova Srbije Vlajka Stojiljkovića... O tribunalu, pod komandom pet optuženih lica, na Kosovu je, od početka 1999. godine pa do kraja maja iste godine, vršena represija nad kosovskim Albancima iz političkih, rasnih i verskih razloga... Naglašeno je da optužnica nije uperena protiv SRJ, niti protiv njenog naroda".

Na strani 34 pomenute knjige Ahtisari je napisao i sledeće: "I Milošević i Kosovski pokret otpora (OVK) su bezobzirne ubice. Samo zajedničke akcije zapada i Rusije mogu sprečiti totalni rat". Inače, Marti Ahtisari voli da koristi metafore, odnosno izraze kao što su "zveckanje oružjem". Tako je na stranama 14 i 15 svoje knjige opisivao problem oko toga "kome će Milošević predati mač". Ahtisari ne koristi uobičajeni izraz u svojoj knjizi i ne pita se kome će Milošević položiti oružje i predati teritoriju.

U knjizi "Misija u Beogradu" Marti Ahtisari, inače, opisuje misiju, koju su on i ruski diplomata Viktor Černomirdin imali u maju i junu 1999. godine, pre svega oko prekida bombardovanja SRJ i pristanka Slobodana Miloševića, odnosno Srbije, da povuče vojsku i policiju SRJ sa teritorije Kosova i Metohije, kao i na dolazak na Kosmet NATO snaga pod imenom Kfor i civilne misije UN pod nazivom Unmik.

U toj knjizi ističe da je njegov cilj 1999. godine bio da, između ostalog, "stvori iluziju kod Srba da će SRJ (Srbija) i dalje imati suverenitet nad Kosovom i Metohijom i da će Kfor biti ’pod kapom’ Ujedinjenih nacija, a ne NATO-a".