Стварање илузија

Недавна изјава Мартија Ахтисарија, изасланика генералног секретара Уједињених нација Кофија Анана за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије, да су Срби као народ одговорни за злочине које је починио режим Слободана Милошевића деведесетих година прошлог века, изазвала је оштра реаговања у Србији, а сам Ахтисари је каснијим "објашњењима" само "долио уље на ватру".

Ахтисари је, међутим, пре неколико година о кривици Срба изнео нешто другачији став. Тако је у књизи "Мисија у Београду", која је 2000. године објављена у Финској, а наредне 2001. у Београду, на српском језику, написао следеће: "Овде бих напоменуо да је Хашки трибунал за злочине у бившој Југославији 27. 5. 1999. године подигао оптужницу против југословенског председника Слободана Милошевића, затим председника Србије Милана Милутиновића, потпредседника владе Николе Шаиновића, команданта ВЈ Драгољуба Ојданића и министра унутрашњих послова Србије Влајка Стојиљковића... О трибуналу, под командом пет оптужених лица, на Косову је, од почетка 1999. године па до краја маја исте године, вршена репресија над косовским Албанцима из политичких, расних и верских разлога... Наглашено је да оптужница није уперена против СРЈ, нити против њеног народа".

На страни 34 поменуте књиге Ахтисари је написао и следеће: "И Милошевић и Косовски покрет отпора (ОВК) су безобзирне убице. Само заједничке акције запада и Русије могу спречити тотални рат". Иначе, Марти Ахтисари воли да користи метафоре, односно изразе као што су "звецкање оружјем". Тако је на странама 14 и 15 своје књиге описивао проблем око тога "коме ће Милошевић предати мач". Ахтисари не користи уобичајени израз у својој књизи и не пита се коме ће Милошевић положити оружје и предати територију.

У књизи "Мисија у Београду" Марти Ахтисари, иначе, описује мисију, коју су он и руски дипломата Виктор Черномирдин имали у мају и јуну 1999. године, пре свега око прекида бомбардовања СРЈ и пристанка Слободана Милошевића, односно Србије, да повуче војску и полицију СРЈ са територије Косова и Метохије, као и на долазак на Космет НАТО снага под именом Кфор и цивилне мисије УН под називом Унмик.

У тој књизи истиче да је његов циљ 1999. године био да, између осталог, "створи илузију код Срба да ће СРЈ (Србија) и даље имати суверенитет над Косовом и Метохијом и да ће Кфор бити ’под капом’ Уједињених нација, а не НАТО-а".