Fond PIO kao investitor

Savez penzionera Vojvodine i Srbije uputio je pismo Vladi Srbije sa zahtevom da se deo novca od prodaje "Mobija 63", banaka i javnih preduzeća preusmeri Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih kao pravnom sledbeniku. S tim što tako formirani kapital fonda ne bi smeo da ide u potrošnju, niti za isplatu penzija, već da trajno služi za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana.

Prema rečima Milana Nenadića, člana Upravnog odbora Fonda PIO zaposlenih, sadašnja i sve buduće vlade tako formirani kapital Fonda PIO mogle bi da ulažu u najsigurnije, najperspektivnije, najprofitabilnije razvojne projekte kako bi se uloženi kapital uvećan vremenom vraćao državnom penzijskom fondu.

Kao argumente zašto Savez penzionera traži novac od prodaje velikih srpskih firmi, Nenadić navodi da je to, pre svega, zato što je fond državni, odnosno predstavlja prvi stub osiguranja, a država je ta koja garantuje redovne isplate prinadležnosti za oko 1,3 miliona najstarijih u Srbiji.

Kao razlog više navodi se i činjenica da se država opredelila za tekuće finansiranje, a decenijska ulaganja zaposlenih za starost nisu sačuvana i realno uvećana – nego potrošena. Zbog toga se danas posle godina i godina radnog staža i redovnih uplata penzijskog i socijalnog osiguranja najveći deo novca za isplatu penzija izdvaja iz budžeta, umesto od uplata u toku radnog veka. A pitanje je koliko će to još biti moguće, budući da je odnos radnika koji "izdržavaju" penzionere vrlo neuravnotežen, jer na jednog zaposlenog dolazi 1,3 onih koji primaju prinadležnosti.

Kao rezultat takvog finansijskog stanja stvoren je, podseća Nenadić, visok deficit obveza države prema sadašnjim, ali i budućim penzionerima za koje je takođe neizvesno kako će, da li će i na koji način dolaziti do svoje penzije.

Nedopustivo je, naglašava on, da država i vlada vode politiku stalnog smanjenja penzija, jer postoji donja granica ispod koje prinadležnosti ne bi smele da padnu, a koja je već dostignuta. Za razliku od prošle godine, kada je prosečna penzija iznosila 60 odsto od prosečne zarade, ona je i pored upornog odbijanja resornog ministarstva da to prihvati, pala između 50 i 55 odsto. Pa tako najveći deo penzionerske populacije u ovom času iz dva dela dobija ukupno oko 10.500 dinara.

S obzirom na takvu situaciju, koja može biti još teža, jer novi način usklađivanja penzija podrazumeva korekciju samo dva puta godišnje i to isključivo sa rastom troškova života, Nenadić u pismu upozorava vladu da je sada poslednji momenat za formiranje kapitala u Fondu PIO. Tim pre što Srbija uskoro neće više imati šta da proda, jer su sva veća profitabilnija preduzeća odavno otišla na doboš.

Država bi morala da učini sve kako bi državni penzijski fond postao što sposobniji za dugoročno funkcionisanje, jer on treba da postoji i u narednih 50 i više godina. Ali i da omogući formiranje privatnih penzijskih fondova u koje će ulagati svi oni kojima to njihova lična primanja dozvoljavaju. A sve to u cilju obezbeđenja sigurnije starosti.

Formiranjem ovog značajnog kapitala fonda država bi mogla da reši brojne nagomilane probleme penzionera, zaključuje Milan Nenadić.