Sofija i NIS razvili biznis

Irig – Najbolju vodu za piće u Sremu imaju Fabrika vode NIS-Naftagasa, u selu Jazak kod Iriga, i Sofija Popović, iz Jazka. NIS-Naftagas flašira svoju vodu i pod imenom „jazak“ nudi ovaj proizvod tržištu. Sofija Popović, uz manju investiciju, istu vodu prodaje na svojoj njivi u rinfuzi i posao joj za sada dobro ide.

Naime, pre devet godina NIS-Naftagas je u Jasku, ispod Fruške gore, pronašao najkvalitetniju vodu za piće iz bušotine duboke 128 metara. Prve dve bušotine ostale su slobodne, na njivi porodica Savić i Popović, jer se NIS-Naftagas nije uspeo dogovoriti o ceni zemljišta, pa je izbušio novu bušotinu bliže manastiru Jazak, odakle vodu doprema pumpama do fabrike za flaširanje vode koja se nalazi na drugom kraju sela.

Bušotine na njivi porodica Savić i Popović ostale su otvorene, a Sofija Popović, snalažljiva i preduzimljiva meštanka, rešila je da sama organizuje posao prodaje ove vode, za koju su balneološke analize pokazale da zadovoljava sve standarde Svetske zdravstvene organizacije, da ona stiže iz karbonatnih stena krečnjaka i dolomita, da joj prilikom flaširanja uopšte nije potrebna bilo kakva dorada i „dosoljavanje“ hemijskim elementima.

– Nama su bušotinama upropastili njivu. Narod dolazi, posebno vikendom, puni plastične kanistere, neki odvoze i po stotinu litara, onda smo rešili da to naplatimo. Kad mi već gaze njivu, red je da to i namire, znate, ja tu imam jedno jutro zemlje, koje se više ne može obrađivati – kaže Sofija.

Ova preduzimljiva domaćica natkrila je izvorište, gde u minutu izlazi oko 120 litara kvalitetne vode za piće, ogradila njivu i na ulazu postavila plastičnu kantu, na kojoj piše da se ulazak na imanje plaća sto dinara. I, nije baš obaveza sto dinara, ali, Sofija je zadovoljna dobrovoljnim prilozima koje ostavljaju oni koji dolaze po vodu, za koju dijabetičari tvrde da redovno pijenje ove vode svodi nivo šećera u krvi gotovo na normalu. Istina, lekari još nisu rekli svoje povodom ove tvrdnje. Ovde, posebno vikendom, dolaze motorizovani Rumljani, Beograđani, Novosađani, Mitrovčani, Inđijci, Pazovčani..., pune plastične kante i većina njih na ulazu u kantu-kasicu ubaci dobrovoljni prilog. Odvoze po stotinu i više litara i tvrde da ni posle deset dana stajanja u „plastici” ova voda ne menja ukus.

– Ne žalim se, ljudi dolaze, ubace novac u kanticu i idu po vodu. Neko ubaci i kamen, ali meni ni to ne smeta. U stvari, nikom nije određeno koliko će da plati, reč je o dobrovoljnom prilogu, a mi smo postavili i klupe i stolove, ljuljaške za decu, dok roditelji toče vodu, a tu je i mini-ribnjak u kome već ima nešto ribe, deca se igraju. Mi smo suvlasnici ove zemlje sa porodicom Savić i kada se sa NIS-Naftagasom nismo pogodili o ceni zemljišta, počeli smo sami da eksploatišemo ovo izvrište – priča nam Sofija Popović.

Na drugoj strani Jaska moderna punionica godišnje puni 30 miliona litara flaširane vode „jazak“, koja je sve prisutnija na domaćem tržištu. U izgradnju ovog pogona za flaširanje NIS-Naftagas je uložio oko 770 miliona dinara i sve češće se čuje da je punionica na prodaju, ili će biti zatvorena, a izvorišta plombirana da voda ne otiče uzalud.

– Šta će biti, to niko ne zna. Na našoj njivi NIS-Naftagas nema šta da traži, to je privatni posed i šta oni imaju s tim što građani dolaze po vodu, Ostave nam prilog za gaženje njive, namirujemo štetu koju imamo. Mi vodu zapravo i ne prodajemo, nosi ko koliko hoće, a ostavi para koliko sam odluči. Mi smo ovo uredili da se ljudi ovde prijatno osećaju kad dođu po vodu – kaže na kraju Sofija Popović, jedna od gazdarica čuvenog izvorišta.

J. Slatinac