Софија и НИС развили бизнис

Ириг – Најбољу воду за пиће у Срему имају Фабрика воде НИС-Нафтагаса, у селу Јазак код Ирига, и Софија Поповић, из Јазка. НИС-Нафтагас флашира своју воду и под именом „јазак“ нуди овај производ тржишту. Софија Поповић, уз мању инвестицију, исту воду продаје на својој њиви у ринфузи и посао јој за сада добро иде.

Наиме, пре девет година НИС-Нафтагас је у Јаску, испод Фрушке горе, пронашао најквалитетнију воду за пиће из бушотине дубоке 128 метара. Прве две бушотине остале су слободне, на њиви породица Савић и Поповић, јер се НИС-Нафтагас није успео договорити о цени земљишта, па је избушио нову бушотину ближе манастиру Јазак, одакле воду допрема пумпама до фабрике за флаширање воде која се налази на другом крају села.

Бушотине на њиви породица Савић и Поповић остале су отворене, а Софија Поповић, сналажљива и предузимљива мештанка, решила је да сама организује посао продаје ове воде, за коју су балнеолошке анализе показале да задовољава све стандарде Светске здравствене организације, да она стиже из карбонатних стена кречњака и доломита, да јој приликом флаширања уопште није потребна било каква дорада и „досољавање“ хемијским елементима.

– Нама су бушотинама упропастили њиву. Народ долази, посебно викендом, пуни пластичне канистере, неки одвозе и по стотину литара, онда смо решили да то наплатимо. Кад ми већ газе њиву, ред је да то и намире, знате, ја ту имам једно јутро земље, које се више не може обрађивати – каже Софија.

Ова предузимљива домаћица наткрила је извориште, где у минуту излази око 120 литара квалитетне воде за пиће, оградила њиву и на улазу поставила пластичну канту, на којој пише да се улазак на имање плаћа сто динара. И, није баш обавеза сто динара, али, Софија је задовољна добровољним прилозима које остављају они који долазе по воду, за коју дијабетичари тврде да редовно пијење ове воде своди ниво шећера у крви готово на нормалу. Истина, лекари још нису рекли своје поводом ове тврдње. Овде, посебно викендом, долазе моторизовани Румљани, Београђани, Новосађани, Митровчани, Инђијци, Пазовчани..., пуне пластичне канте и већина њих на улазу у канту-касицу убаци добровољни прилог. Одвозе по стотину и више литара и тврде да ни после десет дана стајања у „пластици” ова вода не мења укус.

– Не жалим се, људи долазе, убаце новац у кантицу и иду по воду. Неко убаци и камен, али мени ни то не смета. У ствари, ником није одређено колико ће да плати, реч је о добровољном прилогу, а ми смо поставили и клупе и столове, љуљашке за децу, док родитељи точе воду, а ту је и мини-рибњак у коме већ има нешто рибе, деца се играју. Ми смо сувласници ове земље са породицом Савић и када се са НИС-Нафтагасом нисмо погодили о цени земљишта, почели смо сами да експлоатишемо ово извриште – прича нам Софија Поповић.

На другој страни Јаска модерна пунионица годишње пуни 30 милиона литара флаширане воде „јазак“, која је све присутнија на домаћем тржишту. У изградњу овог погона за флаширање НИС-Нафтагас је уложио око 770 милиона динара и све чешће се чује да је пунионица на продају, или ће бити затворена, а изворишта пломбирана да вода не отиче узалуд.

– Шта ће бити, то нико не зна. На нашој њиви НИС-Нафтагас нема шта да тражи, то је приватни посед и шта они имају с тим што грађани долазе по воду, Оставе нам прилог за гажење њиве, намирујемо штету коју имамо. Ми воду заправо и не продајемо, носи ко колико хоће, а остави пара колико сам одлучи. Ми смо ово уредили да се људи овде пријатно осећају кад дођу по воду – каже на крају Софија Поповић, једна од газдарица чувеног изворишта.

Ј. Слатинац