Ni rezolucija ne može da ujedini SNS i DSS

Dan pošto je u Generalnoj skupštini UN usvojena rezolucija koju su zajednički predložili Beograd i Evropska unija, na političkoj sceni je počela borba zbog toga ko je veći evropejac, koga treba smeniti, da li je Srbija kapitulirala ili pobedila… Analitičari, međutim, primećuju da su opozicione partije, pomalo neuobičajeno, ipak, reagovale sa zadrškom, kao da su bile zatečene svime što se dešavalo poslednjih dana.

I dok su stavovi Demokratske stranke Srbije, Srpske radikalne stranke i Liberalno-demokratske partije i proteklih nedelja, od donošenja mišljenja Međunarodnog suda pravde, ostali uglavnom nepromenjeni, u javnosti se sa posebnim interesovanjem iščekivala reakcija Srpske napredne stranke koja je prethodnih dana osuđivala vlast zbog toga što nije na vreme počela saradnju sa EU oko kosovske rezolucije. Naprednjaci su, i posle raspleta u UN nezadovoljni, optužujući vlast za vođenje pogrešne diplomatije.

Da li bi trenutno slaganje o tome da je vlast vodila pogrešnu kosovsku politiku moglo da ujedini Koštunicu i Nikolića? Analitičari su gotovo jednoglasni da od toga neće biti ništa. „To su stranke koje se sve više razilaze u nekim ključnim političkim pitanjima, a pre svega u odnosu prema EU. Rezolucija može biti samo povod za neke poteze političkih stranaka, ali ne i za pregrupisavanja”, smatra Miodrag Radojević iz Instituta za političke studije.

Ni Marko Blagojević, programski direktor Cesida, ne vidi kako bi sporenja oko rezolucije mogla ozbiljnije da utiču na raspored snaga na srpskoj političkoj sceni. „To može da izazove neke kratkoročne promene. Pitanje je da li su te promene održive. Svaka partija će to pokušati da predstavi na način koji joj ide u prilog. Verujem da će birači na rezoluciju gledati onako kako to čine i partije koje su im bliske”, objašnjava Blagojević.

On ukazuje da SNS oštricu kritike usmerava na DS, a ne na međunarodnu zajednicu. „U njihovom saopštenju je jako brižljivo biran rečnik. Nisu se sa puno negativnih reči osvrnuli na ulogu međunarodne zajednice. Tema njihovog saopštenja je bila vlast u Srbiji. Oni se neće konfrontirati sa svetom, to im se nikako ne isplati”, kaže Blagojević.

Na trenutke, ton saopštenja, kako ističe, može da podseti na nekadašnju retoriku radikala.

Urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović smatra da preti opasnost od „eldepeizacije” vladajućeg DS-a, a ostaje veliki prostor na centru i na desnom delu političkog bloka.

„SNS će pokušati da monopolizuje taj prostor, a DSS i SRS će pokušati da se vrate u igru”, kaže Vukadinović koji je takođe uveren da se ni posle ovoga SNS i DSS neće približiti iako su im pozicije sada na prvi pogled gotovo identične.

Prema njegovim rečima, rezolucija će ipak ostaviti traga na sve aktere na političkoj sceni. Neće se, kako kaže, sve promeniti, ali će se sigurno promeniti politička klima u društvu. „Očekujem polarizaciju i povećane tenzije iako bi logično trebalo da dođe do smirivanja strasti. Svima je ostao gorak ukus u ustima, još od mišljenja Suda pravde, preko podnošenja rezolucije pa do njene promene. Za razliku od političke elite koja je uglavnom bila za izmenu rezolucije osim DSS-a i SRS-a, građani su najvećim delom bili protiv njene promene i doživeli su to kao neku vrstu poniženja i kapitulacije. I zato se otvara pitanje ko će kapitalizovati to njihovo nezadovoljstvo”, tvrdi Vukadinović.

Za sada, kako kaže Radojević, ne može da se predvidi da li će opozicija ostati na verbalnoj osudi vlasti ili će uslediti i neki konkretni potezi, kao što bi bilo pokretanje inicijative u parlamentu za smenu ministra. U ponašanju opozicije, za sada, kaže, ima i nekog kalkulantskog čekanja da se vidi kako će se stvari razvijati u vladajućoj koaliciji.

J. Cerovina