Razbarušeni šuter

Godinama je srpska košarka čekala naslednika Saleta Đorđevića i Dejana Bodiroge, igrača koji ćepraviti razliku na terenu. Kad je frustracija izazvana debaklima na pet velikih takmičenja dostigla kulminaciju, lane u Poljskoj se dogodilo čudo. Mladi tim, koji je u poznim stvaralačkim godinama okupio košarkaški guru Dušan Ivković, šokirao je Evropu, zasijao srebrnim sjajem, a Miloš Teodosić postao „taj” igrač za kojim smo toliko vapili.

U polufinalu je „razbio” Slovence, kad je izbrojao do 32. Od „večitog talenta” postao je igrač, pre svega zahvaljujući Ivkoviću koji je u njemu prepoznao seme genijalnosti i liderstva. Tu „treću” dimenziju, koju je spoznao igrajući za reprezentaciju, Teodosić je preneo i na klupski plan, pa je u dresu Olimpijakosa pružao blistave partije, doveo Pirejce do „fajnal fora” i zaslužio naziv najkorisnijeg igrača Evrolige.

Na Svetsko prvenstvo u Turskoj došao je s „bukagijama”, kao direktni vinovnik incidenta koji je doveo do opšte tuče u pripremnom meču s Grčkom. Dve utakmice je posmatrao s tribina i trebalo mu je vremena da uhvati pravi ritam. Protiv Španaca pokazao je da nisu samo Slavnićeve lopte „imale oči”, a Đorđević ekskluzivu da rešava utakmice „bombama”. Šut preko visokog Garbahose, trenutak kada lopta cepa mrežicu i otvara Srbiji put ka medalji postao je apsolutni hit na Ju tjubu. Španci su, uz sve priznanje Teodosićevoj genijalnosti i ludosti da na takav način pošalje košarkaškog kralja na giljotinu, izračunali su da je uputio šut s daljine od 8,89 metara.

Od dana kad je uzeo loptu u ruke razlikovao se od drugih osećajem za igru i prostor, košarkaškim šmekom i željom, koja se graničila sa sebičnošću, da njegov šut bude poslednji.

Rođeni Valjevac, igrao je za Student i Metalac, a onda zapao za oko Nebojši Čoviću koji ga je doveo u Železnik. Prve sezone nije dobio pravu priliku, pa je pozajmljen Borcu, a posle jedne godine u FMP-u potpisao je za Olimpijakos. Sve što nije mogao da radi u klubu zbog „viših” interesa, pokazao je kroz mlađe reprezentativne selekcije s kojima je kao neprikosnoven igrački autoritet od 2003. do 2007. osvojio tri zlatne medalje na evropskim prvenstvima, za igrače do 16, 18 i 20 godina, MVP priznanja. Za seniore je debitovao kod Zorana Slavnića na kontinentalnom šampionatu 2007, a sve posle toga je istorija.

I van terena Teo izgleda zanesenjački, razbarušeno. Sportske obaveze su mu ukrale detinjstvo i mladost, ali dobro zna da je to cena koju mora da plati. Svestan da će slavu jednog dana pojesti moljci, kloni se javnosti i publiciteta. Već nekoliko godina je u vezi s odbojkašicom Majom Ognjenović, a planiraju i skoro venčanje. Više nisu mogli da izdrže razdvojenost i „ljubav preko žice”, pa je ona odlučila da karijeru nastavi u Olimpijakosu U sećanju su ona srca koja je pravio u Poljskoj nakon svake ubačene „trojke”, a i ovu protiv Španije u Turskoj posvetio je Maji.

M. Stojaković