Разбарушени шутер

Годинама је српска кошарка чекала наследника Салета Ђорђевића и Дејана Бодироге, играча који ћеправити разлику на терену. Кад је фрустрација изазвана дебаклима на пет великих такмичења достигла кулминацију, лане у Пољској се догодило чудо. Млади тим, који је у позним стваралачким годинама окупио кошаркашки гуру Душан Ивковић, шокирао је Европу, засијао сребрним сјајем, а Милош Теодосић постао „тај” играч за којим смо толико вапили.

У полуфиналу је „разбио” Словенце, кад је избројао до 32. Од „вечитог талента” постао је играч, пре свега захваљујући Ивковићу који је у њему препознао семе генијалности и лидерства. Ту „трећу” димензију, коју је спознао играјући за репрезентацију, Теодосић је пренео и на клупски план, па је у дресу Олимпијакоса пружао блиставе партије, довео Пирејце до „фајнaл фора” и заслужио назив најкориснијег играча Евролиге.

На Светско првенство у Турској дошао је с „букагијама”, као директни виновник инцидента који је довео до опште туче у припремном мечу с Грчком. Две утакмице је посматрао с трибина и требало му је времена да ухвати прави ритам. Против Шпанаца показао је да нису само Славнићеве лопте „имале очи”, а Ђорђевић ексклузиву да решава утакмице „бомбама”. Шут преко високог Гарбахосе, тренутак када лопта цепа мрежицу и отвара Србији пут ка медаљи постао је апсолутни хит на Ју тјубу. Шпанци су, уз све признање Теодосићевој генијалности и лудости да на такав начин пошаље кошаркашког краља на гиљотину, израчунали су да је упутио шут с даљине од 8,89 метара.

Од дана кад је узео лопту у руке разликовао се од других осећајем за игру и простор, кошаркашким шмеком и жељом, која се граничила са себичношћу, да његов шут буде последњи.

Рођени Ваљевац, играо је за Студент и Металац, а онда запао за око Небојши Човићу који га је довео у Железник. Прве сезоне није добио праву прилику, па је позајмљен Борцу, а после једне године у ФМП-у потписао је за Олимпијакос. Све што није могао да ради у клубу због „виших” интереса, показао је кроз млађе репрезентативне селекције с којима је као неприкосновен играчки ауторитет од 2003. до 2007. освојио три златне медаље на европским првенствима, за играче до 16, 18 и 20 година, МВП признања. За сениоре је дебитовао код Зорана Славнића на континенталном шампионату 2007, а све после тога је историја.

И ван терена Тео изгледа занесењачки, разбарушено. Спортске обавезе су му украле детињство и младост, али добро зна да је то цена коју мора да плати. Свестан да ће славу једног дана појести мољци, клони се јавности и публицитета. Већ неколико година је у вези с одбојкашицом Мајом Огњеновић, а планирају и скоро венчање. Више нису могли да издрже раздвојеност и „љубав преко жице”, па је она одлучила да каријеру настави у Олимпијакосу У сећању су она срца која је правио у Пољској након сваке убачене „тројке”, а и ову против Шпаније у Турској посветио је Маји.

М. Стојаковић