Alhemičar reči

Prvenac Teodore Tare "Mesečeva rosa"(izdavač Narodna knjiga) publika je sa zanimanjem dočekala. Prvo izdanje brzo je rasprodato a našla se i u najužem krugu kandidatkinja za književnu nagradu "Žensko pero". Među koricama knjige je 12 priča, poređanih prema zodijačkom rasporedu, a horoskop je ovde, kako reče spisateljica, samo "kapija magije više". U tim pričama je i obavezna, barem jedna, rečenica na francuskom, grčkom, turskom, ruskom, italijanskom, španskom... Sasvim namerno. Moglo bi se reći kako je "Mesečeva rosa" jedna osobena evropska knjiga, premda nas vraća u prošla vremena, na raskršće 14. i 15. veka, kojim defiluju istorijski i izmaštani likovi, ljudi različitih religija, pretežno naši ali i iz šireg evropskog okruženja.

INTERVJU

● Nekada ste i sami bili novinar, u štampi i na TV. Budite na tren ponovo to i recite kako bi glasilo prvo pitanje koje biste postavili piscu "Mesečeve rose"?

– Otkud toliko bitaka i ratnika iz jednog ženskog pera? Čuvena Angorska bitka, taj strašni sudar vojski Tamerlana i Bajazita, na neki način je glavna osovina knjige i provlači se kroz svih njenih 12 različitih poglavlja. U toj bici učestvovalo je, na turskoj strani, pet hiljada srpskih vojnika, a pobednik Tamerlan pričao je kako takve junake još nije video. Despot Stefan Lazarević koji ih je, kao sultanov vazal, poslao u taj boj jedan je od najzaslužnijih što sam napisala ovu knjigu.

● Vašom knjigom ipak vladaju žene. Svaka priča nosi određeni ženski pečat…

– Moglo bi se reći i tako. To su, inače, različite žene: majka, supruga, ratnica, fatalnica, muza... Međutim, uvek je tu i muški lik, kao ravnoteža. Dakle, parovi su u prvom planu.

● Među junakinjama knjige jedna je, čini se, Vaša "ljubimica"

– Ako mislite na Jelenu Balšić – pogodili ste! Bila je vladar, diplomata, ratnik, pesnik... U stvari, od njene prepiske sa svojim duhovnikom, koja se čuva u SANU, ja sam krenula na ovaj literarni put kroz istoriju. Ta dokumenta sveta su knjiga za ono što ću sama napisati. Drago mi je što sam doprinela da se poveća interesovanje za te stare rukopise koji su već prevedeni na savremeni jezik i pojavljuju se kao knjiga "Gorički zbornik".

● U "Mesečevoj rosi" istorija i predanje su u skladnoj kohabitaciji. Kao pisac, kome više verujete

– Za mene je predanje starije od istorije. Stvaralo ga je mnogo glava a istoriju često piše samo jedna. I često shodno trenutnim političkim interesima. U predanjima je arhetipska slika naroda. Ako ga ne prihvatamo bukvalno, već u simbolima, onda ćemo u njemu naći više istine. Moja knjiga jeste na istorijskoj pozornici jednog vremena ali je u osnovi vanvremenska jer pokreće univerzalna ljudska pitanja.

● Istorija je, ipak, deo građe od koje je napravljena ova knjiga. Zbog nje ste dane proveli u našim i inostranim arhivima. Kakve su reakcije istoričara?

– U knjizi je 20 odsto istorije, ostalo je imaginacija. Mogu da se pohvalim, od strogih istoričara dosad sam primala samo komplimente. Zato što sam u prašini arhiva pronašla i zaboravljeni lik lepe Dona Angeline, iz loze Nemanjića, te da je Jovanka Orleanka bila pripadnica tajnog reda. Za mene je pravo pisanje kao otisak prsta i tu nema falsifikata. Sama sam dalje pravila portrete stvarnih i izmaštanih likova. Ponekad su oni kao foto-roboti od škrtih policijskih podataka.

● Šta se sve krije iza naslova "Mesečeva rosa"

– U hrišćanskoj ezoteriji to je – božja milost, bez koje nema preobražaja. U našem narodu žene skupljaju rosu kao eliksir mladosti. Za alhemičare bila je prima materia, najčistija voda sa kojom započinju svoje delo. Ja sam u svoju literarnu alhemičarsku posudu unosila fakta, mešala ih i kuvala sa imaginarnim.

● Dugo ste bili u svojoj "laboratoriji". Šest godina. Prilično za jednu knjigu

– Možda sam malo staromodna. Kao renesansni majstori. Držim do tehnike, volim da se stvar slegne, sazre... Proučavala sam istoriju, epohu, religije, jezik koji je "belo odelo" moje ideje i treba da koketira, da zavede i napravi ugođaj ljubiteljima lepe reči.

● Knjigu su Vam poredili sa "Da Vinčijevim kodom", a čuli smo da će "Mesečeva rosa" možda postati i radio-drama. Sanjate li i film sa takvim naslovom

– Ko ne sanja, tim pre ako njegovu filmičnost drugi prepoznaju. Ali, tu je previše kostima i scenografije. Dakle, skupo. Neki čarobnjak među dramaturzima mogao bi to da učini realnim.

● Je li tačno da spremate novu knjigu i – novi put u istoriju

– Da, opet istorijski ram, hermetika, astralni sloj. Kažu da se po kosmičkom časovniku sve obnavlja u ciklusima od po tri veka. Zaronila sam u 18. stoleće, kad su važne žene vladale. Desila se i Francuska revolucija čije je drugo ime Ženska revolucija. One su bile u prvim redovima... Sudeći po onom časovniku, tek moja treća knjiga vratiće me u 21. vek. U ujedinjenu Evropu koju pokušavam da naslikam u svojim knjigama.