Алхемичар речи

Првенац Теодоре Таре "Месечева роса"(издавач Народна књига) публика је са занимањем дочекала. Прво издање брзо је распродато а нашла се и у најужем кругу кандидаткиња за књижевну награду "Женско перо". Међу корицама књиге је 12 прича, поређаних према зодијачком распореду, а хороскоп је овде, како рече списатељица, само "капија магије више". У тим причама је и обавезна, барем једна, реченица на француском, грчком, турском, руском, италијанском, шпанском... Сасвим намерно. Могло би се рећи како је "Месечева роса" једна особена европска књига, премда нас враћа у прошла времена, на раскршће 14. и 15. века, којим дефилују историјски и измаштани ликови, људи различитих религија, претежно наши али и из ширег европског окружења.

ИНТЕРВЈУ

● Некада сте и сами били новинар, у штампи и на ТВ. Будите на трен поново то и реците како би гласило прво питање које бисте поставили писцу "Месечеве росе"?

– Откуд толико битака и ратника из једног женског пера? Чувена Ангорска битка, тај страшни судар војски Тамерлана и Бајазита, на неки начин је главна осовина књиге и провлачи се кроз свих њених 12 различитих поглавља. У тој бици учествовало је, на турској страни, пет хиљада српских војника, а победник Тамерлан причао је како такве јунаке још није видео. Деспот Стефан Лазаревић који их је, као султанов вазал, послао у тај бој један је од најзаслужнијих што сам написала ову књигу.

● Вашом књигом ипак владају жене. Свака прича носи одређени женски печат…

– Могло би се рећи и тако. То су, иначе, различите жене: мајка, супруга, ратница, фаталница, муза... Међутим, увек је ту и мушки лик, као равнотежа. Дакле, парови су у првом плану.

● Међу јунакињама књиге једна је, чини се, Ваша "љубимица"

– Ако мислите на Јелену Балшић – погодили сте! Била је владар, дипломата, ратник, песник... У ствари, од њене преписке са својим духовником, која се чува у САНУ, ја сам кренула на овај литерарни пут кроз историју. Та документа света су књига за оно што ћу сама написати. Драго ми је што сам допринела да се повећа интересовање за те старе рукописе који су већ преведени на савремени језик и појављују се као књига "Горички зборник".

● У "Месечевој роси" историја и предање су у складној кохабитацији. Као писац, коме више верујете

– За мене је предање старије од историје. Стварало га је много глава а историју често пише само једна. И често сходно тренутним политичким интересима. У предањима је архетипска слика народа. Ако га не прихватамо буквално, већ у симболима, онда ћемо у њему наћи више истине. Моја књига јесте на историјској позорници једног времена али је у основи ванвременска јер покреће универзална људска питања.

● Историја је, ипак, део грађе од које је направљена ова књига. Због ње сте дане провели у нашим и иностраним архивима. Какве су реакције историчара?

– У књизи је 20 одсто историје, остало је имагинација. Могу да се похвалим, од строгих историчара досад сам примала само комплименте. Зато што сам у прашини архива пронашла и заборављени лик лепе Дона Ангелине, из лозе Немањића, те да је Јованка Орлеанка била припадница тајног реда. За мене је право писање као отисак прста и ту нема фалсификата. Сама сам даље правила портрете стварних и измаштаних ликова. Понекад су они као фото-роботи од шкртих полицијских података.

● Шта се све крије иза наслова "Месечева роса"

– У хришћанској езотерији то је – божја милост, без које нема преображаја. У нашем народу жене скупљају росу као еликсир младости. За алхемичаре била је prima materia, најчистија вода са којом започињу своје дело. Ја сам у своју литерарну алхемичарску посуду уносила факта, мешала их и кувала са имагинарним.

● Дуго сте били у својој "лабораторији". Шест година. Прилично за једну књигу

– Можда сам мало старомодна. Као ренесансни мајстори. Држим до технике, волим да се ствар слегне, сазре... Проучавала сам историју, епоху, религије, језик који је "бело одело" моје идеје и треба да кокетира, да заведе и направи угођај љубитељима лепе речи.

● Књигу су Вам поредили са "Да Винчијевим кодом", а чули смо да ће "Месечева роса" можда постати и радио-драма. Сањате ли и филм са таквим насловом

– Ко не сања, тим пре ако његову филмичност други препознају. Али, ту је превише костима и сценографије. Дакле, скупо. Неки чаробњак међу драматурзима могао би то да учини реалним.

● Је ли тачно да спремате нову књигу и – нови пут у историју

– Да, опет историјски рам, херметика, астрални слој. Кажу да се по космичком часовнику све обнавља у циклусима од по три века. Заронила сам у 18. столеће, кад су важне жене владале. Десила се и Француска револуција чије је друго име Женска револуција. Оне су биле у првим редовима... Судећи по оном часовнику, тек моја трећа књига вратиће ме у 21. век. У уједињену Европу коју покушавам да насликам у својим књигама.