Žali što je bila nestašna

Lepa crnka nestašnih očiju napunila je petnaest godina. Imala je samo četiri kada su se otac i majka razveli. Pripala je ocu, ali se on ubrzo razboleo i ostala je sama. Za majku nisu znali gde se nalazi, gubi joj se svaki trag...

Sanja je smeštena u hraniteljsku porodicu u kojoj su je prihvatili kao da im je rođeno dete. Dobroj ženi, koja danas ima više od sedamdeset godina i podigla je mnogo dece lišene roditeljskog staranja, Sanja je bila mezimica.

Krhka, nežna i mazna podvukla se pod kožu hraniteljima koji su želeli da je iškoluju i udaju. Završavala je osnovnu. Tada se dogodio preokret: od dobre i poslušne devojčice, kako i sama kaže, postala je nevaljalica koja nikog nije slušala. Htela je da živi bez ograničenja, da je niko ne kontroliše gde ide i s kim se druži. Upoznala je mnogo starijeg momka, za njega se vezala i počela da pravi nevolje hraniteljima, koji su prvo pokušali da je odvrate od te veze u najboljoj nameri, ali uzalud.

– Imala sam sve što mi je bilo potrebno. Moja mama, tako sam je zvala i želim tako uvek da zovem ženu koja me je podizala, mnogo je patila što počinjem da bežim iz škole, ne dolazim kući na vreme i grubo joj  odbrusim da to ne treba da je zanima...

Danas je Sanji mnogo žao što je bila takva prema ženi koja joj je darivala toplinu, ali ona i da hoće više ne može da brine o njoj, ne samo što je ljuta na nju već što je i ostarila. Sanja priznaje da joj je žao što ju je povredila, ali povratka nazad nema.

– Nisam bila svesna da mi je tek četrnaest godina, da vreme druženja, ljubavi i izlazaka tek dolazi i da momak sa kojim sam bila nije za mene. Mislim da je to bio neki bunt što sam odbačena od roditelja, koji sam nosila godinama u sebi, a kada je izbio na površinu nastao je haos. Kako hraniteljka više nije mogla da izađe na kraj s mojim bezobrazlucima potražila je pomoć Centra za socijalni rad i stigla sam u Prihvatilište.

Ovde je Sanja provela izvesno vreme sve dok nije ocenjeno gde je treba smestiti. Odluka je bila očekivana, ne povratak u staru hraniteljsku porodicu, a ni smeštaj u novu, već odlazak u dom za decu lišenu roditeljskog staranja.

– Nastavila sam školu. Dolazim u Prihvatilište da ih obiđem i vidim kako su.  

Snežana Prljević

 -------------------------------------------------------

Deci od srca

Svaki dinar donacije Prihvatilištu i Prihvatnoj stanici dobro je došao.

Dinarski račun: Primalac: Zavod za vaspitanje dece i omladine, Pobedi za decu Prihvatilišta, Bulevar oslobođenja 219, 11000 Beograd. Svrha uplate: Uplata za projekat „Pobedi za decu Prihvatilišta br. 08-979“.Broj računa: 840-1421761-32

Devizni račun: Svrha uplate: Donacija za projekat „Pobedi za decu Prihvatilišta”

01-504100-100007693-000000-0000 - Devizni račun Republike Srbije-RS-Zavod za vaspitanje dece i omladine, Beograd

IBAN broj: RS 35908504100000769397

Uplatu u evrima u korist računa Zavoda za vaspitanje dece i omladine, Beograd, možete učiniti na broj: 01-504100-100007693-000000-0000 kod Narodne banke Srbije, Kralja Petra 12, Beograd, Republika Srbija