Жали што је била несташна

Лепа црнка несташних очију напунила је петнаест година. Имала је само четири када су се отац и мајка развели. Припала је оцу, али се он убрзо разболео и остала је сама. За мајку нису знали где се налази, губи јој се сваки траг...

Сања је смештена у хранитељску породицу у којој су је прихватили као да им је рођено дете. Доброј жени, која данас има више од седамдесет година и подигла је много деце лишене родитељског старања, Сања је била мезимица.

Крхка, нежна и мазна подвукла се под кожу хранитељима који су желели да је ишколују и удају. Завршавала је основну. Тада се догодио преокрет: од добре и послушне девојчице, како и сама каже, постала је неваљалица која никог није слушала. Хтела је да живи без ограничења, да је нико не контролише где иде и с ким се дружи. Упознала је много старијег момка, за њега се везала и почела да прави невоље хранитељима, који су прво покушали да је одврате од те везе у најбољој намери, али узалуд.

– Имала сам све што ми је било потребно. Моја мама, тако сам је звала и желим тако увек да зовем жену која ме је подизала, много је патила што почињем да бежим из школе, не долазим кући на време и грубо јој  одбрусим да то не треба да је занима...

Данас је Сањи много жао што је била таква према жени која јој је даривала топлину, али она и да хоће више не може да брине о њој, не само што је љута на њу већ што је и остарила. Сања признаје да јој је жао што ју је повредила, али повратка назад нема.

– Нисам била свесна да ми је тек четрнаест година, да време дружења, љубави и излазака тек долази и да момак са којим сам била није за мене. Мислим да је то био неки бунт што сам одбачена од родитеља, који сам носила годинама у себи, а када је избио на површину настао је хаос. Како хранитељка више није могла да изађе на крај с мојим безобразлуцима потражила је помоћ Центра за социјални рад и стигла сам у Прихватилиште.

Овде је Сања провела извесно време све док није оцењено где је треба сместити. Одлука је била очекивана, не повратак у стару хранитељску породицу, а ни смештај у нову, већ одлазак у дом за децу лишену родитељског старања.

– Наставила сам школу. Долазим у Прихватилиште да их обиђем и видим како су.  

Снежана Прљевић

 -------------------------------------------------------

Деци од срца

Сваки динар донације Прихватилишту и Прихватној станици добро је дошао.

Динарски рачун: Прималац: Завод за васпитање деце и омладине, Победи за децу Прихватилишта, Булевар ослобођења 219, 11000 Београд. Сврха уплате: Уплата за пројекат „Победи за децу Прихватилишта бр. 08-979“.Број рачуна: 840-1421761-32

Девизни рачун: Сврха уплате: Донација за пројекат „Победи за децу Прихватилишта”

01-504100-100007693-000000-0000 - Девизни рачун Републике Србије-РС-Завод за васпитање деце и омладине, Београд

ИБАН број: РС 35908504100000769397

Уплату у еврима у корист рачуна Завода за васпитање деце и омладине, Београд, можете учинити на број: 01-504100-100007693-000000-0000 код Народне банке Србије, Краља Петра 12, Београд, Република Србија