Bogdanović: Platformu za pregovore Beograda i Prištine doneće vlada

Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović ocenio je za „Politiku” da je dobrodošlo svako mišljenje i argumentovana debata o načinu na koji se može rešiti kosmetski problem, ali da će vlada doneti platformu za razgovore sa Prištinom.

„Otvoreni smo za sve opcije i predloge koji mogu da doprinesu ili dovedu do postizanja suštinskog i održivog kompromisa. Međutim, Vlada Srbije, shodno svom mandatu, nadležnostima, nacionalnim interesima i realnim okolnostima, doneće platformu za razgovore”, rekao je Bogdanović povodom predloga platforme za pregovore između Srbije i Kosova, koji je sastavio „Centar za novu politiku”, a koji je „Politika” ekskluzivno objavila.

Autori ovog predloga založili su se za rešenje kojim bi Srbi na Kosovu dobili institucionalizovano međuopštinsko povezivanje, a Srbija ne bi sprečavala ulazak Kosova u međunarodne institucije i kosovsku funkcionalnu samostalnost. Ministar je primetio da je u srpskoj javnosti, odmah nakon donošenja rezolucije Srbije i EU, krenulo sa „nestrpljivim i olakim licitiranjem, spekulacijama i predlozima”.

„Rano je za spekulisanje kakav će biti modalitet i agenda budućeg dijaloga između Beograda i Prištine. U ovom trenutku je najvažniji posao definisanja procesa koji treba da reši istorijski konflikt između Srba i Albanaca”, naglasio je Bogdanović.

Konstatujući da u ovom trenutku nedostaje bilo kakva komunikacija sa Albancima i da je ona čak manja nego u vreme Miloševića, Predrag Simić, profesor na Fakultetu političkih nauka, kaže da je uvek dobro govoriti o modelima za rešavanje spornih pitanja, ali da će Beograd i Priština veoma teško naći zajedničko stanovište.

Povodom stava iz platforme da bi Srbi na Kosovu trebalo da dobiju mogućnost institucionalnog povezivanja, a da Srbija zauzvrat ne sprečava ulazak Kosova u međunarodne institucije, Simić podseća da i u Ahtisarijevom planu (koji je 90 odsto posvećen položaju Srba na Kosovu, a samo deset odsto kosovskoj nezavisnosti), postoji srpska zajednica opština, koja je samo drugo ime za ono što je danas teško čuti – entitet. „Ono što bi u ovom trenutku moglo biti tema to je „Ahtisari plus”, jer je za srpsku stranu otežavajuća okolnost to što na severu Kosova živi samo trećina tamošnjih Srba, a većina južno od Ibra”, kaže on.

Naglašavajući da bi razumeo da je ovakav predlog došao iz Prištine ili Brisela, urednik „Nove srpske političke misli” Đorđe Vukadinović konstatuje da je zbunjujuće što je nastao u Beograd, pa makar to bilo i u jednoj nevladinoj organizaciji. On smatra da ponuđeni predlog u konkretnim aspektima ide čak ispod Ahtisarijevog plana, nudeći savez opština i zadržavajući se na regionalnom nivou, ne dozvoljavajući razmišljanje o entitetu.

„Ono što se čini kao nešto više od Ahtisarijevog plana je sporazum Srbije i Kosova, i EU kao garanta, preko koga Srbija poverava svoj suverenitet kosovskim institucijama, što se čini kao nešto što spasava obraz i ko bajagi čuva Ustav. Ali to je nerealno i uvredljivo, s obzirom na analogiju sa Britanijom, Novim Zelandom i Kanadom, gde se Kosovo prema Srbiji stavlja u odnos nekadašnjih kolonija prema matici”, kaže Vukadinović.

U predlogu platforme predviđeno je da Beograd i Priština potpišu sporazum, potom da bude doneta nova rezolucija u Savetu bezbednosti UN, nakon koje bi usledilo slanje misije EU na Kosovo, u kojoj bi i Srbija imala svoju ulogu. Sagovornici „Politike” su saglasni da bi pristanak Srbije na takav sled poteza bio šok. Vukadinović smatra da se time nudi ono do čega je Prištini i Vašingtonu još jedino stalo – a to je međunarodno priznanje i pristup međunarodnim organizacijama i institucijama. „Uz to, Srbija ovim predlogom ni za šta poklanja Rezoluciju 1244, koja je kost u grlu kosovske nezavisnosti”, kaže on.

I Simić smatra da bi bilo koja rezolucija koja bi zamenila Rezoluciju 1244 bila na štetu Srbije, jer bi donela mnogo manje od onoga što već ima. „Rezolucija 1244 ne treba da bude sveto pismo i sigurno je da će se jednog dana steći okolnosti da se i ona promeni. Ali, dok se te okolnosti ne steknu, dok se ne uspostavi kontakt između Beograda i Prištine i ne reši osnovno pitanje statusa Srba na Kosovu, otvaranje svake rasprave o Rezoluciji 1244 politički bi bilo vrlo rizično i neozbiljno”, kaže on.

U Prištini ne shvataju ozbiljno predloženu platformu za razgovore. Škeljzen Malići, albanski politički analitičar, naglašava da je dokument uradio „neki forum” i da nije zvanični dokument. On za „Politiku” kaže da je sadržaj dokumenta „pun čudnih kombinacija”, kao što je „institucionalizovana međuopštinska povezanost Srba” ili to da se Srbija uopšte pita o ulasku Kosova u međunarodne institucije. „Kosovo je nezavisna država. To je završena priča, samim tim što je njenu nezavisnost priznalo više od 70 država. U skorije vreme taj broj premašiće i cifru od 100. Nema razloga da Kosovo ulazi u takve kombinacije. Sve je, naglašavam, kada je u pitanju država Kosova završena priča”, izričit je Malići.

B. M. – B. Č. – B. R.