Богдановић: Платформу за преговоре Београда и Приштине донеће влада

Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић оценио је за „Политику” да је добродошло свако мишљење и аргументована дебата о начину на који се може решити косметски проблем, али да ће влада донети платформу за разговоре са Приштином.

„Отворени смо за све опције и предлоге који могу да допринесу или доведу до постизања суштинског и одрживог компромиса. Међутим, Влада Србије, сходно свом мандату, надлежностима, националним интересима и реалним околностима, донеће платформу за разговоре”, рекао је Богдановић поводом предлога платформе за преговоре између Србије и Косова, који је саставио „Центар за нову политику”, а који је „Политика” ексклузивно објавила.

Аутори овог предлога заложили су се за решење којим би Срби на Косову добили институционализовано међуопштинско повезивање, а Србија не би спречавала улазак Косова у међународне институције и косовску функционалну самосталност. Министар је приметио да је у српској јавности, одмах након доношења резолуције Србије и ЕУ, кренуло са „нестрпљивим и олаким лицитирањем, спекулацијама и предлозима”.

„Рано је за спекулисање какав ће бити модалитет и агенда будућег дијалога између Београда и Приштине. У овом тренутку је најважнији посао дефинисања процеса који треба да реши историјски конфликт између Срба и Албанаца”, нагласио је Богдановић.

Констатујући да у овом тренутку недостаје било каква комуникација са Албанцима и да је она чак мања него у време Милошевића, Предраг Симић, професор на Факултету политичких наука, каже да је увек добро говорити о моделима за решавање спорних питања, али да ће Београд и Приштина веома тешко наћи заједничко становиште.

Поводом става из платформе да би Срби на Косову требало да добију могућност институционалног повезивања, а да Србија заузврат не спречава улазак Косова у међународне институције, Симић подсећа да и у Ахтисаријевом плану (који је 90 одсто посвећен положају Срба на Косову, а само десет одсто косовској независности), постоји српска заједница општина, која је само друго име за оно што је данас тешко чути – ентитет. „Оно што би у овом тренутку могло бити тема то је „Ахтисари плус”, јер је за српску страну отежавајућа околност то што на северу Косова живи само трећина тамошњих Срба, а већина јужно од Ибра”, каже он.

Наглашавајући да би разумео да је овакав предлог дошао из Приштине или Брисела, уредник „Нове српске политичке мисли” Ђорђе Вукадиновић констатује да је збуњујуће што је настао у Београд, па макар то било и у једној невладиној организацији. Он сматра да понуђени предлог у конкретним аспектима иде чак испод Ахтисаријевог плана, нудећи савез општина и задржавајући се на регионалном нивоу, не дозвољавајући размишљање о ентитету.

„Оно што се чини као нешто више од Ахтисаријевог плана је споразум Србије и Косова, и ЕУ као гаранта, преко кога Србија поверава свој суверенитет косовским институцијама, што се чини као нешто што спасава образ и ко бајаги чува Устав. Али то је нереално и увредљиво, с обзиром на аналогију са Британијом, Новим Зеландом и Канадом, где се Косово према Србији ставља у однос некадашњих колонија према матици”, каже Вукадиновић.

У предлогу платформе предвиђено је да Београд и Приштина потпишу споразум, потом да буде донета нова резолуција у Савету безбедности УН, након које би уследило слање мисије ЕУ на Косово, у којој би и Србија имала своју улогу. Саговорници „Политике” су сагласни да би пристанак Србије на такав след потеза био шок. Вукадиновић сматра да се тиме нуди оно до чега је Приштини и Вашингтону још једино стало – а то је међународно признање и приступ међународним организацијама и институцијама. „Уз то, Србија овим предлогом ни за шта поклања Резолуцију 1244, која је кост у грлу косовске независности”, каже он.

И Симић сматра да би било која резолуција која би заменила Резолуцију 1244 била на штету Србије, јер би донела много мање од онога што већ има. „Резолуција 1244 не треба да буде свето писмо и сигурно је да ће се једног дана стећи околности да се и она промени. Али, док се те околности не стекну, док се не успостави контакт између Београда и Приштине и не реши основно питање статуса Срба на Косову, отварање сваке расправе о Резолуцији 1244 политички би било врло ризично и неозбиљно”, каже он.

У Приштини не схватају озбиљно предложену платформу за разговоре. Шкељзен Малићи, албански политички аналитичар, наглашава да је документ урадио „неки форум” и да није званични документ. Он за „Политику” каже да је садржај документа „пун чудних комбинација”, као што је „институционализована међуопштинска повезаност Срба” или то да се Србија уопште пита о уласку Косова у међународне институције. „Косово је независна држава. То је завршена прича, самим тим што је њену независност признало више од 70 држава. У скорије време тај број премашиће и цифру од 100. Нема разлога да Косово улази у такве комбинације. Све је, наглашавам, када је у питању држава Косова завршена прича”, изричит је Малићи.

Б. М. – Б. Ч. – Б. Р.