Buš: SAD se brane u Iraku

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 12. septembra – Pri kraju dana u kojem su Amerikanci odavali počast poginulima u terorističkim atentatima 11. septembra 2001, predsednik Džordž Buš im je ponovio da je to bio početak tekućeg dugog rata, kome se ni posle pet godina vojevanja ne vidi kraj. U poruci emitovanoj sinoć na televiziji (danas u zoru po evropskom vremenu), on je pokušao da još jednom uveri naciju kako je tragedija koju je pretrpela bila i uvod u trijumfalni pohod njegove politike protiv zala koja prete celom čovečanstvu.

Posmatrači procenjuju da je Buš ovakvim nastupom želeo da iznova stimuliše patriotski naboj zemljaka i obodri ih za mobilizaciju u dva pravca: da je rat u Iraku učinio Ameriku bezbednijom, pa da treba na predstojećim parlamentarnim izborima da potvrde vlast njegove Republikanske partije. Opozicioni demokrati kritikovali su takav pristup a jedan od njihovih prvaka, Edvard Kenedi, optužio je predsednika da je "nacionalni dan žalosti iskoristio da traži podršku za rat u Iraku koji nema nikakve veze s 11. septembrom 2001".

Šef Bele kuće se, međutim, u 17 minuta svog govora trudio da pokaže kako takva veza postoji, ako ne u činjenicama a ono bar u zamislima. Teroristi, rekao je, planiraju nove slične ubistvene akcije, možda čak i oružjem za masovno uništavanje, na ovom tlu od čega se "Amerika brani – u Iraku", zemlji koja je 2003. napadnuta pod netačnom optužbom da je posedovala takav zabranjeni arsenal.

"Kakve god da smo greške počinili u Iraku, najveća greška bi bila da pomisli kako bi nas teroristi ostavili na miru, ako bismo se odatle povukli" – poručio je Buš i odbacio učestale zahteve sunarodnika da se tamo okonča misija američkih trupa. "Bezbednost Amerike zavisi od ishoda bitke na ulicama Bagdada" – naglasio je gotovo u vidu novog slogana.

Priznajući da Irak nije imao veze s terorističkim napadima na Njujork i Vašington, iako je za to odavde bio zvanično prozivan, Buš je objasnio da je invaziju na tu zemlju naredio – reklo bi se u skladu s doktrinom "preventivnog udara" i pre nego što ju je proglasio – jer je "režim Sadama Huseina predstavljao jasnu pretnju" pa da je sada "svet bezbedniji jer Sadam Husein više nije na vlasti".   

Podsetivši da je Osama bin Laden kazao kako se u Iraku vodi "treći svetski rat", predsednik SAD je obećao da će sadašnja supersila u takvom obračunu pobediti kao i u prethodnim svetskim ratovima. Uključujući i hladni rat u kome sve češće nalazi ideološke sličnosti sa sadašnjim lomovima.

"Ovo je odlučujuća ideološka bitka 21. veka" – ponovio je – "rat između slobode i tiranije". Taj duel, dodao je, neki nazivaju "sukob civilizacija", a zapravo je "bitka za civilizaciju". Sadašnje neprijatelje, Al kaidu i slične, opisao je kao "globalnu mrežu ekstremista totalitarne ideologije i izopačenog viđenja islama", čiji je cilj "izgradnja radikalne islamske imperije u kojoj će žene biti zatočene u kućama, muškarci prebijani ako izostanu s molitve, i gde će teroristi naći utočište za napade na Ameriku i ostale civilizovane zemlje".  

Amerika se, naglašava, bori da "očuva način života slobodnih nacija" jer "ako sada ne pobedimo neprijatelje… Bliskim istokom bi prevladale terorističke države i radikalni diktatori naoružani nuklearnim oružjem". Nije precizirao ko bi sve bio svrstan u takve nepodobnosti, ali je poznato da SAD novu "nuklearnu opasnost" vide u programima teokratije u Teheranu.

"Pobedićemo neprijatelja, zaštitićemo naš narod i vodićemo 21. vek u blistavo doba ljudske slobode" – Bušova je vizija. Glavnina takvog pregnuća biće usmerena na Bliski istok – proizlazi iz njegovog govora, što je potkrepljeno metaforom da će jednog dana taj region biti preobraćen "iz pustinje despotizma u plodne vrtove slobode", naravno uz nepomenute a podrazumevajuće – izvore nafte.

Nadu da će na Bliskom istoku doći do takve transformacije, potkrepio je angažmanom za regionalne diferencijacije. "Podrškom demokratskim liderima i reformatorima, mi nudimo put odvajanja od radikalizma" – sugerisao je.