Буш: САД се бране у Ираку

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 12. септембра – При крају дана у којем су Американци одавали почаст погинулима у терористичким атентатима 11. септембра 2001, председник Џорџ Буш им је поновио да је то био почетак текућег дугог рата, коме се ни после пет година војевања не види крај. У поруци емитованој синоћ на телевизији (данас у зору по европском времену), он је покушао да још једном увери нацију како је трагедија коју је претрпела била и увод у тријумфални поход његове политике против зала која прете целом човечанству.

Посматрачи процењују да је Буш оваквим наступом желео да изнова стимулише патриотски набој земљака и ободри их за мобилизацију у два правца: да је рат у Ираку учинио Америку безбеднијом, па да треба на предстојећим парламентарним изборима да потврде власт његове Републиканске партије. Опозициони демократи критиковали су такав приступ а један од њихових првака, Едвард Кенеди, оптужио је председника да је "национални дан жалости искористио да тражи подршку за рат у Ираку који нема никакве везе с 11. септембром 2001".

Шеф Беле куће се, међутим, у 17 минута свог говора трудио да покаже како таква веза постоји, ако не у чињеницама а оно бар у замислима. Терористи, рекао је, планирају нове сличне убиствене акције, можда чак и оружјем за масовно уништавање, на овом тлу од чега се "Америка брани – у Ираку", земљи која је 2003. нападнута под нетачном оптужбом да је поседовала такав забрањени арсенал.

"Какве год да смо грешке починили у Ираку, највећа грешка би била да помисли како би нас терористи оставили на миру, ако бисмо се одатле повукли" – поручио је Буш и одбацио учестале захтеве сународника да се тамо оконча мисија америчких трупа. "Безбедност Америке зависи од исхода битке на улицама Багдада" – нагласио је готово у виду новог слогана.

Признајући да Ирак није имао везе с терористичким нападима на Њујорк и Вашингтон, иако је за то одавде био званично прозиван, Буш је објаснио да је инвазију на ту земљу наредио – рекло би се у складу с доктрином "превентивног удара" и пре него што ју је прогласио – јер је "режим Садама Хусеина представљао јасну претњу" па да је сада "свет безбеднији јер Садам Хусеин више није на власти".   

Подсетивши да је Осама бин Ладен казао како се у Ираку води "трећи светски рат", председник САД је обећао да ће садашња суперсила у таквом обрачуну победити као и у претходним светским ратовима. Укључујући и хладни рат у коме све чешће налази идеолошке сличности са садашњим ломовима.

"Ово је одлучујућа идеолошка битка 21. века" – поновио је – "рат између слободе и тираније". Тај дуел, додао је, неки називају "сукоб цивилизација", а заправо је "битка за цивилизацију". Садашње непријатеље, Ал каиду и сличне, описао је као "глобалну мрежу екстремиста тоталитарне идеологије и изопаченог виђења ислама", чији је циљ "изградња радикалне исламске империје у којој ће жене бити заточене у кућама, мушкарци пребијани ако изостану с молитве, и где ће терористи наћи уточиште за нападе на Америку и остале цивилизоване земље".  

Америка се, наглашава, бори да "очува начин живота слободних нација" јер "ако сада не победимо непријатеље… Блиским истоком би превладале терористичке државе и радикални диктатори наоружани нуклеарним оружјем". Није прецизирао ко би све био сврстан у такве неподобности, али је познато да САД нову "нуклеарну опасност" виде у програмима теократије у Техерану.

"Победићемо непријатеља, заштитићемо наш народ и водићемо 21. век у блиставо доба људске слободе" – Бушова је визија. Главнина таквог прегнућа биће усмерена на Блиски исток – произлази из његовог говора, што је поткрепљено метафором да ће једног дана тај регион бити преобраћен "из пустиње деспотизма у плодне вртове слободе", наравно уз непоменуте а подразумевајуће – изворе нафте.

Наду да ће на Блиском истоку доћи до такве трансформације, поткрепио је ангажманом за регионалне диференцијације. "Подршком демократским лидерима и реформаторима, ми нудимо пут одвајања од радикализма" – сугерисао је.