Ubice pod maskama

Pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu ove jeseni počeće suđenje za ubistvo trojice Amerikanaca, braće Ilija, Argona i Mehmeta Bitići. Zbog optužbe da su 1999. godine u Petrovom Selu, kod Kladova, počinili zločin nad ratnim zarobljenicima sudiće se Sretenu Popoviću (44) zvanom Pop iz Niša, potpukovniku Žandarmerije, i Milošu Stojanoviću (49) zvanom Šešelj, iz Kruševca, starijem vodniku u toj jedinici. Obojica su u vreme zločina bili pripadnici takozvanih Operativno-poternih grupa PJP.
Imena onih koji su pucali u vezanu braću Bitići zvanično su i dalje nepoznata, a u optužnici se pominju kao "N.N. pripadnici SAJ-a MUP-a Srbije".

Posle šestomesečne istrage, Tužilaštvo za ratne zločine je utvrdilo šta se sa braćom Bitići dešavalo posle 8. jula 1999. godine, kada su izašli iz Okružnog zatvora u Prokuplju, gde su odslužili kaznu zatvora zbog ilegalnog ulaska u našu zemlju. Tada je Popović, kao komandir voda u OPG i zamenik komandanta Gorana Radosavljevića Gurija, naredio Stojanoviću da u Prokuplju uhapsi braću Bitići kada izađu iz zatvora i sprovede ih do nastavnog centra u Petrovom Selu. Stojanović za taj zadatak angažuje dvojicu pripadnika svog odeljenja. Prilaze braći Bitići ispred zatvora i stavljaju im lisice na ruke. Zatim ih odvoze Popoviću u Petrovo Selo.

Ljudi pod maskama

Sreten Popović smestio je trojicu zarobljenika u prostoriju sa metalnim vratima koja se nalazila u nedovršenom zidanom objektu ispod piste. Tu ih je držao do sutradan uveče, kada ih je predao maskiranim kolegama iz SAJ-a, čija lica nije mogao da vidi. Ljudi pod maskama vezuju žicom braću Bitići. Tako vezane, vode ih do jame za odlaganje smeća, pola kilometra iza nastavnog centra i ubijaju ih hicima ispaljenim u potiljak.

Na saslušanju kod istražnog sudije Popović je rekao da mu je naredbu da zarobljenike preda "N.N. licima iz MUP-a" dao general Đorđević. I on i Stojanović tvrdili su da nisu znali da će albanski zarobljenici biti ubijeni. Tužilaštvo navodi da su dvojica optuženih postupali bez pisane naredbe svojih starešina i bez odluke nadležnog suda, primenjujući prinudu prema oštećenima.

Zbog sumnje da je ovaj zločin naredio, pod istragom je odbegli general Vlastimir Đorđević, bivši načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije, za kojim traga Haški tribunal, a osumnjičen je i još jedan  učesnik ovog događaja manje zvučnog imena. Prema rečima portparola Tužilaštva za ratne zločine Bruna Vekarića, nastavlja se istraga koja treba da identifikuje direktne počinioce ove egzekucije.

U vezi sa ubistvom braće Bitići u medijima je često pominjan Goran Radosavljević Guri. Njega je sa tim događajem povezao Fatos Bitići, brat trojice ubijenih Amerikanaca, označivši ga kao jednog od krivaca za njihovu smrt. Radosavljević ipak nije pod istragom za ovaj zločin, jer za sada nema dokaza za njegovu umešanost u ovaj događaj. Tužilaštvo za ratne zločine predložilo je da na suđenju budu saslušana 84 svedoka, koji imaju saznanja o slučaju "Bitići".

Sporedni izlaz

Trojica braće bili su pripadnici dobrovoljačke jedinice zvane "Atlantska brigada", koja je u martu 1999. godine formirana u Njujorku. Brojala je 400 pripadnika američkih državljana albanskog porekla. Ta jedinica je iz Republike Albanije ilegalno prešla na područje Kosova i stavila se pod komandu OVK-a.

O sudbini braće Bitići znalo se jedino to da su krajem juna 1999. godine krenuli automobilom sa Kosova u pravcu Srbije. Vozili su komšiju njihovog brata Fatosa, koji je iz Prizrena izbegao u Kraljevo, a na Kosovo se vratio da poseti sina u nekoj kasarni. Uhapšeni su u Rudarima, na granici Srbije i Kosova i prebačeni kod sudije za prekršaje u Kuršumliju, gde su 27. juna osuđeni na po 15 dana zatvora zbog ilegalnog ulaska u SRJ.

Na dan kada je trebalo da izađu iz zatvora, prijatelj iz Prizrena, inače Rom, čekao ih je na zatvorskoj kapiji, ali se braća Bitići nisu pojavila. Pretpostavlja se da su izvedeni na sporedni izlaz.

Njihova tela nađena su 2001. godine u masovnoj grobnici u Petrovom Selu, pored leševa još 74 ubijena Albanca. Braća Bitići sahranjena su u Njujorku, gde su i živeli.

Ambasada SAD u Beogradu od samog početka pratila je istragu ovog zločina, ocenjujući veoma pozitivno rad srpskog tužilaštva.